VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
Računarski sistemi
SEMINARSKI RAD
Digitalne novčanice
Predmetni nastavnik:
Student:
Prof dr Slavko Pokorni
Nikola Matić 84/13
Datum predaje: 19.06.2014.
Beograd
Januar 2016
Digitalne novčanice
Page
4
of
20
Prednosti za korišćenje digitalnog novca su: što ne poznaje granice, elektronski je konvertabilan u
realan novac, garantuje anonimnost, može se duplicirati u slučaju gubitka, nema rok trajanja,
jednostavno je njegovo korišćenje i smanjeni su manipulativni troškovi za njegovo korišćenje.
POJAM I KREIRANJE DIGITALNOG NOVCA
Najčešće usvojena definicija novca je da je on nešto što je generalno prihvaćeno kao sredstvo za
razmenu, merilo vrednosti i sredstvo za plaćanje.
Iz same njegove definicije jasno proističe da su osnovne funkcije novca u svim savremenim
društvima da je on:
sredstvo za obra
č
un
sredstvo pla
ć
anja
zajedni
č
ka mera i standard vrednosti
jedinica za razmenu
standard za odloženo pla
ć
anje
likvidna imovina
okvir za tržišnu razmenu
uzro
č
ni i kontrolni faktor ekonomije
Uvođenjem pojma digitalnog novca dolazi do potpunog pretvaranja novca u informaciju gde je
informacija ekvivalent vrendosti robe. Novac u ovom slučaju predstavlja samo informaciju koja je
u odgovarajućoj digitalnoj formi upakovana i kriptografski zaštićena i kao takva se koristi za
plaćanja. Dakle novac se iz fizičkog seli u sveru elktronskog novca gde postaje samo informacija
o vrednosti neke robe.
1
Elektronski novac predstavlja sistem koji omogućava nekoj osobi da plati
robu ili usluge prenoseći brojeve sa jednog računara na drugi. Kako su serijski brojevi na papirnim
novčanicama unikatni, tako su i serijski brojevi elektronskog novca unikatni. Svaki elektronski
novac emituje neka banka i on predstavlja određenu sumu stvarnog novca
.
.
2
Osnovna osobina elektronskog novca je da je on lako pokretan kroz mrežu i da poseduje visok
nivo inteligencije koja može da mu se dodaje putem programiranja. Jedna od dobrih strana
elektronskog novca je da može da se zameni u slučaju da je izgubljen. Postoji kontrola
dupliciranja i samo prva kopija elektronskog novca će biti naplaćena dok će ostale biti odbijene.
Kreiranje elektronskog novca obavlja se u nekoliko koraka: 1. Korisnik kreira novac željene
vrednosti, 2. Prosleđuje ih banci na digitalno potpisivanje, 3. Banka digitalno potpisuje novčanice,
4. Vraća digitalno potpisan elektronski novac korisniku, 5. Korisnik vrši plaćanje digitalnim
novcem
NASTANAK DIGITALNOG NOVCA
Sistem digitalnog novca nastaje kada neka finansijska institucija, a to je najčešće banka, emituje
elektronski novac u vidu brojeva koji nose određenu vrednost. Da bi se dobio ovakav elektronski
novac neophodno je da njegov korisnik poseduje račun kod ove banke i osnovno pravilo je da
kada se kupuje elektronski novac, pravi novac se povlači sa postojećeg računa vlasnika.
Elektronski novac može da se koristi za plaćanja u trgovinama za različite proizvode ili usluge, a
trgovac ga može deponovati u bilo kojoj banci koja učestvuje u konkretnom sistemu elektronskog
novca ili ga može proslediti drugom trgovcu. Nesporno je da trgovac u svakom trenutku može da
izvrši proveru ispravnost elektronskog novca kontaktirajući banku koja ga je emitovala.
1
dr Marko Ranković,
Elektronsko bankarstvo,ITS, Beograd, 2013, Str 7
2
www.ets-becej.edu.rs/files/Ep%20kratko.docx
Digitalne novčanice
Page
5
of
20
Elektronski novac se može svrstati u bezgotovinska sredstva plaćanja i kao takav može
zamenjivati gotovinu i čekove. Postoje dve vrste elektronskog novca: identifikujući i anonimni.
Identifikujući elektronski novac
sadrži informacije o osobi koja ga koristi (ko ga je upotrebio,
kada ga je upotrebio, u kojoj količini i sl.).
Anonimni elektronski novac
je sličan papirnom
novcu i kada se jednom upotrebi više mu se ne može ući u trag.
3
Elektronski novac može da se koristi kako za on-lajn tako i za off line plaćanja. Ovo nije
karakteristika svih sistema digitalnog novca upravo iz razloga što većina sistema zahteva on line
autorizaciju čime se ograničava mogućnost off line plaćanja digitalnim novcem.
Korisnici koji su zainteresovani za plaćanja elektronskim novcem u većini slučajeva instaliraju
poseban softver na svom računaru koji im omogućava da komuniciraju sa bankom ili drugom
finansijskom institucijom koja se javlja kao izdavalac novca i da podižu novac sa svog računa u
banci a zatim ga prebace i deponuju u svoj elektronski novčanik na računaru i odatle vrše
elektronsko plaćanje. Kada se digitalni novac koristi za elektronsko plaćanje, prilikom plaćanja
vlasnik digitalnog novca razmenjuju ovako podignuti novac sa trgovcem u zamenu za proizvode
ili usluge koje želi da kupi. Banka koja prima depozite u elektronskom novcu, otkupljuje novac koji
je trgovac dobio a saldo na njegovom računu se uvećava za nominalnu vrednost digitalnog novca.
Osim ovakvog načina korišćenja digitalnog novca postoji i druga varijanta a to je da kupac
poseduje čip karticu koja mu omogućava da pristupi banci preko Interneta i posredstvom niza
operacija željeni iznos novca prebaci na karticu (kartica se napuni) a zatim se taj novac koristi za
dalja plaćanja.
OSOBINE SISTEMA DIGITALNOG NOVCA
1. Digitalni novac mora
da pruža maksimalnu sigurnost pri korišćenju
i da obezbedi
maksimalno poverenje korisnicima i eliminiše u što većoj meri opasnosti prvenstveno od
neadekvatne upotrebe,
falsifikata,
izmene ili dupliranja poruka.
Najčešće korišćenja sredstva za sprečavanje i otkrivanje navedenih pretnji u korišćenju digitalnog
novca su: sekvencijalni broj, slučajni broj, PIN, biometrijske metode identifikacije….
2. Digitalni novac mora biti
univerzalno prihvatljiv
Preduslov da bi elektronski novac bio značajnije prihvaćen je da on mora da obezbedi sve
pogodnosti klasičnog novca. To znači da mora biti univerzalno prihvatljiv, mora naslediti
sve dobre osobine klasičnog novca a mora da obezbedi prednosti i pogodnosti svojim
korisnicima kako bi ga oni prihvatali i koristili. Posebno je važno da digitalni novac ne sme
da ima ograničenja u smislu da se koristi u zatvorenom krugu trgovaca, mora da bude
prihvatljiv i izvan lokalnog okruženja i da mora biti pogodniji za korišćenje od papirnog i
metalnog novca koji se koristi u tradicionalnoj trgovini. Digitalni novac :
Mora da obezbedi plaćanje iz ruke u ruku i kroz računarsku mrežu.
Mora da obezbedi plaćanje u željenim iznosima.
Mora da obezbedi efikasnost i ekonomičnost
Ne zahteva proveru kredibiliteta.
Mora da obezbedi laku prenosivost.
Mora da obezbedi prihvaćenost često i van nacionalnih granica.
Mora da obezbedi male troškove kreiranja i korišćenja.
3
Petar Milić, Žaklina Spalević, Elektronski novac- stanje i izazovi, Jahorina 2014 god, str 1-2
