Здравствена нега болесника након
лапароскопске операције жучне кесе
2016
1
1.Увод
Жучна кеса је мускуларни орган облика шљиве, дуг 1,2 до 2,4 cm, смештен у горњем
десном делу абдомена, испод јетре. Повезана је са јетром и цревима путем малих цеви
које се зову канали. Жуч се ствара у јетреним станицама из којих се путем жучних
каналића жуч излива у жучоводе и кроз главни жучовод у дванаестопалачно црево.
Слика бр. 1
.
Анатомија јетре и жучне кесе
Количина холестерола у жучи делом ће зависити од количине масти коју узимамо
храном, јер јетрене станице синтетизују холестерол као један од производа метаболизма
масти у телу. Важније болести жучне кесе и жучних водовода јесу упале и жучни
каменци. У жучној кеси се жуч не само ствара већ и згусне. Након сваког оброка
ослобађа се у танком цреву његов хормон холецистокинин, који узрокује констрикцију
жучног мехура и истовремено отвара папилу Ватери. Жучни каменци настају
таложењем садржаја жучне кесе, холестерола и билирубина. Три основна фактора
отварају пут формирању каменаца: поремећен састав жучи, застој жучи и оштећена
слузница пробавног тракта. Већина се каменаца ствара у жучној кеси. Две су основне
групе каменаца: холестеролски каменци ( 80% ) и пигментни каменци ( 20% ). Најчешћи
ризични фактори за развој жучних каменаца јесу: старије животно доба, женски пол и
дебљина. Повећан ризик постоји код особа са наглим губитком телесне тежине, у
трудноћи, код особа које не узимају храну оралним путем, уз неке лекове ( посебно
орална контрацептивна средства ), код великих операција завршног танког црева и
Здравствена нега болесника након
лапароскопске операције жучне кесе
2016
2
шећерне болести. Познато је да се смањењем телесне тежине повећава ризик од стварања
жучних каменаца.
2.Исхрана код оболелих
Жучна кеса се контрахује и празни доласком у дуоденум хране богате мастима и
холестеролом. Истовремено се опушта Одијев сфинкер и омогућава улазак веће
количине жучи у дванаестопалачно црево. Храна богата целулозом (свеже воће и
поврће) такође доводи до пражњења жучне кесе рефлексно, растезањем цревног зида. На
овим сазнањима се заснива исхрана оболелих.
Исхрана оболелих од акутног холециститиса
- Неопходно је гладовање у времену од
24 h до 48 h у фази акутних болова, уз давање течности путем инфузија или горког чаја
када постоји упорно повраћање. После тога се уз чај додаје двопек, затим пире од
кромпира, куван пиринач, негазирани воћни сокови, раскувана немасна телетина,
пилетина и риба.
Исхрана оболелих од хроничног холециститиса
- Избегава се храна богата мастима и
јаким зачинима (сланина, шунка, павлака, мајонез, кајмак, масна меса, конзервирана
јела, чоколада, ораси, бадем) и храна богата холестеролом (изнутрице, жуманце). Воће
се узима као компот, без љуске, а поврће скувано и пропасирано.
Код хипотоничних дискинезија треба омогућити боље и брже пражњење жучне кесе, па
се даје маснија храна или мање количине маслиновог уља између оброка.
2.1.Конзервативно лечење
Уколико је болест у акутној фази, док се пацијент још испитује, потребно је узимати
средстава за смирење болова, као и лекове за елиминацију инфекције и побољшање
општег стања. Такође, неопходно је прекинути узимање хране и течности "на уста", а
организам снабдевати енергијом преко инфузије.
