Seminarski rad iz menadzmenta
Pojam, metodološke osnove, principi i
funkcije menadžmenta
Teza 1 – Razvoj ideje o menadžmentu
Nastanak, razvoj i afirmacija menadžmenta vezana je za 20
vek.Ocekuje se da ce menadžment naci punu primenu i doživeti veliki
razvoj u 21 veku.Menadžment je veština tj sposobnost da se koristi
tude znanje u funkciji cilja.
Pojava menadžmenta je u korelaciji sa industrjiskom
proizvodnjom,što znaci da je sve veca složenost proizvodnje dovela do
pojave menadžmenta.Zbog toga se menadžment ne može posmatrati
odvojeno od sveukupnih istorijskih i aktuelnih uslova u nekoj sredini.
Naziv menadžment potice od glagola „manage“ koji izmedu nekoliko
znacenja ima i sledeca: snaci se,upravljati, moci, voditi, prevladati,
umeti.Kod nas je prihvacen termin upravljanje i
rukovodenje.Menadžment kao termin tokom razvoja
samoupravljanja,a i pre nije bio u zvanicnoj upotrebi.Promene krajem
80-tih godina i pocetkom 90- tih,stvorile su u prostor za upotrebu
termina menadžment.Relativno snažan pritisak,kroz literaturu i
druge kontakte,uz nedovoljno strucnog poznavanja materije i
posebno jednostranosti tehnicki obrazovanog kadra, stvorio je
terminološku konfuziju.Naime, upravljanje tehnickim sistemima
proširilo se i na socio – tehnicki sistem,pa je termin upravljanje
objedinio i „šta“ i „kako“raditi u preduzecu a što je neprimereno vec
usvojenom shvatanju termina upravljanja.Prema tome ako termin
menadžment treba prevoditi onda je,u skladu sa našim strucnim
1
poimanjem,adekvatan prevod upravljanje i rukovodenje.Medutim
implicitno sugeriranje podvajanja upravljanja od rukovodenja
suštinski nije adekvatno, pa je onda prihvatljiva solucija koristiti
izvorni termin menadžment,što je praksa i u mnogo snažnijim
sredinama.
Menadžment kao fenomen utkao se u organizaciju, odnosno
organizovanje.Uprkos podvajanju od strane nekih autora, prevladalo
je gledište da organizacija sa menadžmentom predstavlja
nerazdvojivu celinu.
Menadžment kao ideja ima svoju dugu i bogatu prošlost.Menadžment
se razvijao uporedo sa razvojem coveka.Kroz istorijiski razvoj ljudske
misli nebrojeni su primeri prakticne primene nekih oblika
menadžmenta.Pojavom klasa nastaju države sa strogom
hijerarhijom,a robovlasnici su strogo planirali poslove robova i na
odgovarajuci nacin kontrolisali taj posao.U ranoj istoriji civilazicije
principi menadžmenta (planiranje, koordinacija, kontrola) korišceni
su u raznim oblastima: vojska, poljoprivreda, gradilišta.
Kroz kasnije faze razvoja društva izgradivala se i uloga menadžmenta
i organizacije.Promena oblika društvenog sistema tražila je nove
forme menadžmenta.Npr razvijala se manufakturna podela rada,a
njoj dolazi do izražaja bezuslovni autoritet vlasnika.Nastaju fabrike sa
velikim brojem radnika,gde dolazi izražaja uloga menadžera i
organizatora.U organizaciji fabrike stvorena je velika razlika izmedu
radnika i menadžera.Fabrickom konceptu rada bilo je potrebno više
planiranja i kontrole,nego u zanatskom nacinu rada.U ovom konceptu
organizacije kontrola je pripala menadžerskoj funkciji i
menadžeru.Tako je fabricki nacin rada je ostao do danas dominantan
oblik menadžerskog posla.Razvoj teorije menadžmenta nema svoj
kontinuitet, mada mnogo autora o tome pisalo.Npr prvi zapaženiji
zapis o vladanju ljudima i osobinama voda nalazi se kod Makijavelija
(pocetkom 16-og veka).Kao znacajniji autor za izucavanje principa
menadžmenta spominje se Adam Smit.Ovaj autor je medu prvima koji
su dokazivali da su radnici mnogo efikasniji u radu ako imaju više
znanja o poslu koji obavljaju.Na ovim idejama razvila se „kriva
ucenja“ koja kaže da izmedu nivoa znanja radnika i prosecnih
troškova postoji obrnuta srazmera.
Iako se neki principi menadžmenta mogu naci kod autora od pre više
vekova,ipak zaceci naucnog menadžmenta javili su se tek pocetkom
2
integracijom,što se svodi na cinjenicu da zaposleni i organizacija
imaju iste interese.
Poseban pravac u razvoju teorije menadžmenta predstavlja
tzv.pravac “menadžment naucnog ponašanja“,(behavior).Vodeci
predstavnik ovog pravca je M.Veber,nemacki sociolog i tvorac
birokratske organizacije zasnovane na hijerarhijskim principima.Po
Veberu birokratska organizacija je tehnicki najefikasniji oblik moguce
organizacije.Hijerarhija je bitan princip ove organizacije,koji npr kod
vlasti osigurava kontrolu akcije svakog pojedinca.Neki ovo shvatanje
organizacije zovu modelom formalne organizacije.Ostali teoreticari
ovog pravca bili su usmereni na izucavanje malih grupa ,odnosno
gupnu dinamiku i proces donošenja odluka.Istraživanje grupa
obuhvatilo je cetiri osnovna aspekta:
• Grupe kao skup nezavisnih jedinica
• Povezanost clanova grupe (grupna mreža)
• Grupne norme i kohezivnost grupe, i
• Vodenje grupe i komuniciranje izmedu clanova grupe.
Dalji razvoj teorije menadžmenta smeravao se i na podrucije
„ menadžmenta meduljudskih odnosa“ (human relation
management).Grupu autora koji su razvijali ovaj pravac predvodi
Elton Majo.Ovaj pravac je bio utemeljen na proucavanju ponašanja
radnika, njegovog okruženja i motivacije,jedan takav eksperiment
naziva se „Hautornov eksperiment“ koji je izvršen u Western Electric
u Cikagu.Ovaj eksperiment je pokazao da radni rezultati mnogo više
zavise od ljudskog faktora nego što se mislilo,ucinak radnika ne zavisi
samo od oblika nagrdivanja ili kažnjavanja,vec i od stepena izoolacije
radnika i oblika vrednovanja njegovog rada.
Harlod Konc je u svom radu „Džungla teorija menadžmenta“ naveo 6-
est razlicitih pristupa razvoju menadžment teorije:
- Ponašanje radnika
- Ponašanje grupe
- Empirijski pristup
- Proces odlucivanja
- Kvantitativni pristup
- Proces upravljanja
4
