Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
UVOD
O agresiji se veoma mnogo govori, ali
ne bez razloga, jer je ona oduvek bila prisutna u životu ljudi i životinja. Savremeni i civilizovani svet u kome živimo preplavljen je talasom agresije i destruktivnog ponašanja, gubitak nade, vere i ljubavi današnjeg čoveka i mnogi drugi lični drustveni faktori. Zbog svog velikog značaja agresija je postala predmet proučavanja mnogih nauka: antfopologije, sociologije, psihologije, psihijatrije, filozofije, itd. Agresija sa najkobnijim posledicama po telesni i duŠevni razvoj je ona koja se ispoljava u porodici. Na razvoj deteta utiču:
1.
nasleđe od kojeg zavise osobine ličnosti,
razne skolonosti, pa i karakter;
2.
društvena sredina, prvenstveno
porodica, zatim vršnjaci, škola, masmediji,
itd;
3.
lična aktivnost;
4.
faktor sudbine.
Pošto se sa agresivnim ponašanjem srećem
na svakom koraku, ova pojava postala je
predmet i mog posebnog interesovanja i
predmet maturskog rada.
POJMOVNO ODREĐENJE
1
Termin »agresija« latinskog je porekla.
Potiče od latinske reči
ad
što znači »prema
ili ka« i reči
gradus
što znači »korak«. U
prevodu agresija bi značila kretanje napred. Reč
agressio
poprimila je značenje
napada, jer je u ratovima kretanje napred značilo napad. Mnogi autori razlikuju pojmove: agresivnost, agresija i agresivitet:
-
agresivnost je relativno postojana crta
ličnosti tj. trajna osobina ili stanje ličnosti;
-
agresija je ispoljavanje agresivnosti u
odredenom vremenskom periodu;
-
agresivitet podrazumeva trajnost
ispoljavanja agresivnog pnašanja. Definicije ovih pojmova razlikuju se od autora do autora. Termin agresija i agresivnost upotrebljavaju se u različitim značenjima:
1.
u smislu tendencije za dominiranjem,
kod osoba čija je crta ličnosti sklonost ka
dominiranju;
2.
u smislu tendencije da se ostvare lični
interesi uprkos protivljenju drugih
ljudi
.M.Levin
to naziva »zdravom
agresivnošću«, a W
.Mc.Dougal
»borbenošču«.
3.
u smislu inicijative da se realizuju lični
ciljevi ili interesi, koji ne nailaze na
suprodstavljanje drugih ljudi;
4.
u smislu tendencije ka aktivnosti,
preduzimljivosti i energičnosti, koja se
izjednačava sa crtom ličnosti
označenom kao
aktivizam;
5.
u smislu tendencije ka destruktivnosti i
razaranju drugih osoba ili objekata ili ka
autodestruktivnosti
(uništavanju
samoga sebe).
2
Neophodno je da razlikujemo
agresivnost kao način reagovanja od agresivnog motiva i težnje da se agresivno postupi. Mnogi autori smatraju da je prirodna i urođena reakcija ljudi da agresivno reaguju kada su napadnuti ili kada su sprečeni da ostvare svoje intenzivne potrebe, motive i želje.
O agresivnim motivima možemo da
govorimo samo onda kada naše agresivno
ponašanje ima jasan i svestan cilj da
nekoga povredi ili da mu nanese štetu,
odnosno kada osoba nalazi zadovoljstvo u
samom agresivnom aktu.
Da li će doći do agresivnog postupka zavisi
od:
1.
agresivnog impulsa;
2.
agresivnog osećanja i
3.
drugih, prvenstveno socijalnih faktora.
Prema
N
.Rotu (1971) pod agresivnošću se
podrazumeva ponašanje čija je namera da nekoga povredi ili da mu se nanese šteta, i to nezavisno od toga:
1.
da li je ta namera postojala od samog početka ili se javila tek tokom reagovanja na neku situaciju;
2.
da li se ispoljava postupcima koji su otvoreni i uočljivi na štetu drugih ludi ili postoji samo želja da neko bude povreden.
Mnogi naučnici su sebi postavili pitanje:Da
li je agresivnost kao pranagon ukorenjena
4
u svakom ljudskom biću ili postoji u
karakteru kao individualno svojstvo koje ne
mora da ima svaki čovek?
Takođe su postavili pitanje:Da li je
agresivno ponašanje isključivo ili
prvenstveno stečeno, tj. naučeno, ili na
njegov razvoj utiču istovremeno nasledni
faktori, uslovi sredine i učenje u
međusobnoj interakciji?
INSTIKTIVISTIČKO SHVATANJE AGRESIJE
I AGRESIVNOSTI
Sva istraživanja instikata posle Čarlsa
Darvina počivala su na njegovoj teoriji evolucije.
Willam James
(1890) i
William
Mc Dougal
(1913 i 1932) govore o tome da
svaki individualni instinkt motiviše odgovarajuće oblike ponašanja
.I
za
neoinstinktiviste,
čiji
su predstavnici
Sigmund Freud i Konrad Lorenc, izvor agresivnog ponašanja je u instinktima. Instinkti izviru iz potreba i urođeni su. Oni su pokretački faktor ličnosti i imaju selektivnu kontrolu nad ponašanjem. Njihov psihološki predstavnik je želja. Oni sačinjavaju duševnu energiju ličnosti, a izvor im je u
idu.
Cilj instinkta je
zadovoljenje, a instinktivne težnje su slepe. Da bismo razumeli instinktivističko shvatanje agresije
Sigmunda Frojda
moramo se upoznati sa tri komponente ličnosti: biološkom-id, psihološkom-ego i socijalnom-
superego. Id
je najstariji,
nesvesni deo ličnosti i izvor energije. On sadrži sve što je nasleđeno, prisutno pri rođenju i instinkte. U njemu vlada princip
5
Instinkt života (glad, žeđ, seks) služi
održanju života i razmnožavanju. Oblik energije pomoću koje oni deluju zove se libido. To je konstantna sila koja se može vezivati za razne objekte. Eros treba shavtiti kao stvaralački princip, koji sam po sebi nije erotičan i u okviru kojeg se odvija reprodukcija čoveka dok se pod Tanatosom, iz koga potiče agresivni nagon, podrazumeva težnja čoveka da se vrati u neorgansko stanje. Eros i Tanatos javljaju se međusobno isprepletani. Naime Frojd je uočio da i Eros može koristiti instinkt smrti (to je sadistička komponenta u Erosu ). Isto tako instinkt smrti može koristiti i sopstveno pražnjenje u vidu agresije. Tanatos po pravilu ne istupa u svojim otvorenim oblicima već se lukavo prerušava, a naročito teži da se preodene u oblik Erosa. Institucionalizovano nasilje nad ljudima svedoči o uspelom prerušavanju Tanatosa u Eros. Sloj intelektualaca, sa njihovom složenom mentalnom aparaturom, natočito je podložna iskušenjima Tanatosa i njegovom prerušavanju, čime se može objasniti lakoća sa kojom intelektualci postaju, pre drugih, agresori i žrtve.
