ВИСОКА ЕКОНОМСКА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ ЛЕПОСАВИЋ
СТОЈАНОВИЋ СНЕЖАНА 2017
1
1. Органи власти у Републици Србији
Органи власти у Републици Србији су :
1. Скупштина Републике Србије
2. Скупштина АП Војводине
3. Локални органи
1.1. Скупштина Републике Србије
Народна скупштина Републике Србије је највише представничко тело у
држави, и носилац је уставотворне и законодавне власти. Скупштина
Републике Србије је једнодомна и броји 250 народних посланика.
Народни
посланици
се бирају тајним гласањем на време од 4 године, на основу листа
политичких странака, и листа које предложе грађани. Посланички мандати
расподељују се сразмерно броју добијених гласова. У расподели мандата не
учествују све изборне листе, већ само оне које су добиле најмање пет одсто
гласова од укупног броја гласова бирача. Изборе за народне посланике
расписује председник Народне скупштине Републике Србије. Од дана
расписивања избора, до дана расписивања избора, не сме да прође мање од 45
дана нити више од 90 дана. У Народној скупштини Србије образују се
посланичке групе које сачињавају народни посланици изабрани са листе једне
политичке странке или друге политичке организације која има најмање 5
народних посланика.
За
председника Народне скупштине
Србије
изабран је народни посланик
који добије већину гласова присутних народних посланика на седници
Народне скупштине Србије. У систему поделе власти утврђеним Уставом
Републике Србије, уставотворна и законодавна власт припада Народној
скупштини Србије.
Скупштина Републике Србије има следеће надлежности :
Доноси и мења Устав
Одлучује о промени границе Републике Србије
Расписује републички референдум
Потврђује међународне уговоре
Расписује републички референдум
Одлучује о рату и миру, проглашава ратно и ванредно стање
ВИСОКА ЕКОНОМСКА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ ЛЕПОСАВИЋ
СТОЈАНОВИЋ СНЕЖАНА 2017
2
Доноси законе и остале опште акте из надлежности Републике Србије
Даје сагласност на статут аутономне покрајине
Усваја стратегију одбране
Усваја план развоја и просторни план
Усваја буџет и завршни рачун на предлог Владе
Даје амнестију за кривична дела
Народна скупштина има и следећа изборна права :
Бира Владу, надзире њен рад, и одлучује о престанку њеног мандата
Бира и разрешава судије Уставног суда
Бира председника Врховног Касационог суда, председнике судова,
Републичког јавног тужиоца, јавне тужиоце, судије и заменике јавних
тужилаца
Бира и разрешава гувернера Народне банке Србије и надзире његов рад
Да бира и разрешава Заштитника грађана и надзире његов рад
Бира и остале функционере
1.2. Скупштина Аутономне Покрајине Војводине
Аутономна Покрајина Војводина је облик територијалне аутономије у
Републици Србији. Скупштина Аутономне Покрајине Војводине има 120
посланика. Према новоусвојеним изборним правилима које је усвојила
Скупштина Војводине, 60 посланика се бира по двокружном већинском
систему са два кандидата у другом кругу, а преосталих 60 посланика по
пропорционалном систему са цензусом од пет одсто, који не важи за странке
националних мањина. Мањинским странкама уведен је тзв. Природни праг
који за посланички мандат предвиђа између 12 и 18 хиљада гласова, у
зависности од излазности на изборе. Према наведеној одлуци мањинским
партијама и коалицијама за учествовање на изборима потребно је да обезбеде
три хиљаде потписа за пријаву листе, а осталим странкама дупло више, тј.
Шест хиљада потписа.
Скупштина Аутономне Покрајине Војводине има председника Скупштине, 4
подпредседника и секретара чији мандат траје 4 године, скупштина има
двадесет одбора.
ВИСОКА ЕКОНОМСКА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ ЛЕПОСАВИЋ
СТОЈАНОВИЋ СНЕЖАНА 2017
4
1.3. Локална самоуправа
Локална самоуправа се остварује у јединици локалне самоуправе ( општина,
град ), под условима и на начин утврђен законом. Јединици локалне
самоуправе може се Законом поверити обављање појединих послова из оквира
права и дужности Републике, односно органа територијалне аутономије. Ради
задовољавања општих и свакодневних потреба становништва на одређеном
подручју, јединица локалне самоуправе може да образује месну заједницу или
други облик месне самоуправе, а у складу са законом и статутом.
Основни акт јединице локалне самоуправе је статут.
Статутом се уређују :
Права и дужности јединице локалне самоуправе
Број одборника скупштине јединице локалне самоуправе
Организација и рад органа и служби
Начин управљања грађана послова јединице локалне самоуправе
Оснивање и рад месне заједнице и других облика месне самоуправе
Услове за покретање грађанске иницијативе
Друга питања од значаја за јединицу локалне самоуправе
Територију јединице локалне самоуправе чини подручје једног или више
насељених места , односно катастарских општина које улазе у њен састав.
1.3.1. Општина
Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална
самоуправа. Општина је одговорна да преко својих органа, у складу са
Уставом и законом :
Доноси програме развоја
Доноси урбанистичке планове
Доноси буџет и завршни рачун
Обезбеђује обављање комуналних делатности
Стара се о одржавању стамбених зграда
Спроводи поступак исељавања песправно усељених лица у стамбеним
зградама и заједничким просторијама
Доноси програме уређења грађевинског земљишта, коришћења
грађевинског земљишта
Уређује и обезбеђује коришћење пословног простора којим управља
