ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Методе истраживања дечјег говорног развоја
Професор: Студент:
2011.
С А Д Р Ж А Ј
1. Увод..............................................................................................
2. Услови
за
развој
говора..............................................................
2.1 Потицање
дечјег
говора.....................................................
2.2 Карактеристике говора предшколског
детета.................
3. Методе истраживања дечјег говорног
развоја.........................
3.1.
Директна
или
биографска
метода......................................
3.2.
Метода
временског
узорка.................................................
3.3.
Метод
узорка
активности...................................................
3.4. Метода тестова....................................................................
компликован психофизиолошки процес који се развија
на основу биолошких и психолошких фактора и
околине. Говор је важан фактор за развој личности и
социјализацију.
Дете напредује од ,,спознајно-практичног“
ка ,,вербално-апстрактном“ мишљењу. Дете изговара оно
што спозна, развија способности именовања,
комбиновања, предвиђања, то су речи стваралаштва.
Говор се најинтезивније развија у предшколском
периоду, а усавршава се цели живот.
Степен развијености говора непосредно се одражава
на степен интелектуалног развића, јер говор представља
неизоставни део целокупног интелектуалног живота,
обухватајући и социјални свет појединаца, као и развој
личности. Из тих разлога испитивање говори у оцени
интелигенције или важно место, а праћење језичког
развића служи као поуздан показатељ достигнутог
степена општег развоја детета.
2.УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ ГОВОРА
За правилан развој говора морају бити испуњени
одређени услови. Основа за тај развој је здрав нервни
систем са интрактним говорним центрима и нервним
везама између њих, а чији је задатак надзор и
усклађивање деловања говорног апарата. Осим тога,
морају бити правилно и добро развијене и психичке
функције као што су: пажња, запажање, мишљење и
памћење. Чила морају бити развијена, а говорни апарат
здрав, и на крају, врло је битан и правилан узоран говор
дечје околине.
Почетак говора је око 15.месеца старости. Обично
девојчице проговоре пре дечака. Међу децом су,
наравно, и индивидуалне разлике које су условљене
изразитијом диспозицијом за комуникацију, бољим
узорима за говор, јачим побудама за говорну активност
и већом спремношћу за слушање и имитирање. До
3.године је говор обликован у грубим потезима, дете
изговара већину гласова и употребљава скоро све врсте
речи. Научене рече већ може повезати у кратке
реченице.
