Гимназија и економска школа „Бранко Радичевић“
Ковин
- матурски рад из српског језика и књижевности -
Тема:
Мотив фантастичног у приповеткама Милована
Глишића
Ментор:
Ученица:
Оља Љубоја
Маријана Удовичић
Ковин, Јун, 2016.
1
Садржај
Увод……………………………………………………………………………………….... 2
Реализам у српским приповеткама………………...…………………………………….... 3
Веровања и митологије у Српском фолклору……………………………………………. 4
Глишићев однос према фантастичном…………………………………………………..... 5
Најпознатији Глишићеви мотиви фантастичног……………………………………….... 6
Сава Савановић……………………………………………………………………. 6
Црно дете…………………………………………………………………………… 7
Амајлије, записи, врачања, џинови.......................................................................... 8
„Знање је моћ“……………………………………………………………………………... 9
Вечност Глишићевих приповедака……………………………………………………..... 10
Закључак……………………………………………………………………………………. 11
Литература…………………………………………………………………………………. 12
3
Реализам у српској књижевности
Реализам је књижевни правац који је настао у другој половини 19. века. У реализму је
кључно да уметност приказује ствари онакве какве јесу, без улепшавања, без
дотеривања, без емотивне присности, са тежњом ка објективности, течности и
истинитости. Међутим, иако тежи ка објективности сваки појединац сагледава
чињенице из свог угла. Тако, за неког објективност може бити физичка,а за другог
духовна стварност; за неког рационална, а за неког ирационална; тако да се реализам
може тумачити на више начина почевши од просте претпоставке да је он само оно што
је свима јасно и разумљиво до оних који говоре о томе како је реализам уметност која
покушава да прикаже идеалне суштине.
Српски реалисти сву своју пажњу усмеравају на људе из народа, попут Бранислава
Нушића који говори о жени која преко ноћи постаје госпођа, Стевана Сремца који
прича о комичним догађајима који прате два попа у Банатском селу, Лазе Лазаревића
који описује финансијску пропаст и истовремено морално уздигнуће коцкара Митра,
док Милован Глишић пише о вампиру. Према овом излагању, многи би рекли да
Милован Глишић не припада реализму због мотива фантастичног у његовим
приповеткама, али с` обзиром да се кроз нашу традицију провлаче веровања у
паранормална бића и појаве, и угао из ког их представља, не приповедајући кроз лика
већ, стављајући се у улогу објективног наратора, чиме стичемо утисак да је
натприродна радња заиста могућа.
Милован Глишић је проширио границе објективне и позитивистички схваћене
реалности која је приступачна људским чулима, подвођењем оног што постоји само у
свести једног људског менталитета, једне средите, једне културе. Као сеоско дете,
одрастао је уз предања о митолошким бићима, али колико год звучало парадоксално да
је више реално – не би било реално.
