VASPITANJE I MALOLETNIČKA DELINKVENCIJA
2. Ličnost maloletnih delinkvenata
Često postavljano pitanje da li je kriminalna ličnost specifičan biopsihički entitet, rezultiralo je
velikim brojem istraživanja na tu temu. Ta istraživanja bavila su se jednom od osnovnih dimenzija
ličnosti - inteligencijom, koja ispoljava svoje delovanje u svim oblicima čovekovog ponašanja i kao
takva predstavlja značajan faktor i u oblikovanju ličnosti mladih. Predstavljena su i druga teorijska
gledišta koja potkrepljuju dokaze o povezanosti ili uslovljenosti asocijalnog i antisocijalnog ponašanja i
osobina ličnosti. S obzirom na neka lična obeležja i psihičke osobenosti pojedinca, može se govoriti o
pogodnijim uslovima i određenim tendencijama ka kriminalnom ponašanju. Stanje maloletničke
delinkvencije kod nas, postalo je alarmantno, naročito poslednjih decenija 20. veka. Ta ocena je
povezana i sa procenom o lošem globalnom stanju društva. Sve ovo nalaže više napora u oblasti
primarne, sekundarne i tercijarne prevencije u oblasti maloletničke delinkvencije, zasnovanih na
brojnim, značajnim rezultatima istraživanja sprovedenih na ovoj populaciji.
(
http://www.stetoskop.info/Licnost-maloletnih-delikvenata-305-c4-content.htm
)
3. Neprihvatljivo društveno ponašanje
U objašnjavanju fenomena asocijalnog, antisocijalnog i delinkventnog ponašanja, koje se
uopšteno naziva društveno neprihvatljivim, posebna se pažnja poklanja osobinama ličnosti. Činioci
okoline, koje kao najznačajnije često ističu zastupnici nekih socioloških teorijskih orijentacija, ne mogu
u potpunosti objasniti ovakve oblike ponašanja. Mnoga istraživanja potkrepila su dokaze o povezanosti
ili uslovljenosti takvog ponašanja i osobina kao što su emocionalna stabilnost, frustraciona tolerancija,
upornost i niz drugih osobina ličnosti u užem smislu, koje predstavljaju relativno stabilnu organizaciju
motivacionih sklonosti individue, koja proizilazi iz interakcije bioloških poriva. Pojam adolescencije
kao razdoblja u psihičkom razvoju čoveka nastao je u savremenom društvu, u dalekoj prošlosti, u
primitivnijim društvima, gde je adolescentni period označavao kraj detinjstva i ulazak u svet odraslih.
Preuzimajući dužnosti odraslih, mladi čovek je tada preuzimao i prava odraslih. U takvim društvima,
anatomsko-fiziološka i polna zrelost podudarale su se sa psihološkom i socijalnom zrelošću. U
okvirima relativno jednostavne organizacije društva, to je bilo realnije nego u našim, savremenim
uslovima. Život mladih u savremenom društvu je neizmerno složeniji, pa sama činjenica da je
adolescent anatomski i fiziološki zreo ne govori neminovno o njegovoj psihološkoj zrelosti, a posebno
ne o njegovoj socijalnoj zrelosti i ekonomskoj samostalnosti. Protivurečnosti savremenog trenutka
nalažu da se mladi što duže školuju, u nastojanju da time sebi obezbede što bolje prilagođavanje i
sposobnost za obavljanje što više poslova, pa time adolescencija traje sve duže,a samostalnost se
ostvaruje sve kasnije. (http://www.stetoskop.info/Licnost-maloletnih-delikvenata-305-c4-content.htm)
4.
S
ticanje emocionalne stabilnosti
Adolescentima se nameće rešavanje mnogih životnih zadatka i postignuća u različitim
područjima. Emocionalna stabilnost se postupno stiče, obogaćena emocijama vezanim za ljubav i tek
probuđenu polnost, što je povezano sa potrebom za privlačenjem pažnje suprotnog pola i ponašanjima
koja do toga dovode. Prisutna je nesigurnost u ličnosti mladih, vezana za status i egzistenciju, kao i
druge elemente koji odlikuju život odraslih. Sanjarenje se često bira kao jedino moguće rešenje kada su
2
svesni svojih teškoća i nemogućnosti da se sa njima suoče i da ih reše ili im ono bar predstavlja način
da se oslobode bola, napetosti i izbegnu sukobe. U ovom periodu oblikuju se i moralna shvatanja
mladih. Nekada se u ponašanju mladih ne razvijaju viši moralni ciljevi, a njihova humanizacija i
socijalizacija bitno su oštećeni. Počinje da se razvija i vlastita individualnost, mladi se uključuju u
različite vidove društvenog života. Olport navodi da je osnovno pitanje mladih: "Ko sam ja?"
Neprestano teže da ih tretiraju kao odrasle, nastoje da se ističu, budu zapaženi i originalni, a
istovremeno su posebno osetljivi po pitanju ugleda i časti. U procesu traganja za svojim identitetom,
mladi se uključuju u društvo. Oni imaju potrebu za druženjem, pa zahteve grupe koju prepoznaju kao
sebi blisku često nadređuju zahtevima roditelja. Ponekada to mogu biti i grupe sa devijantnim
ponašanjem, što se obično dešava u manje kontrolisanim uslovima. Nastojeći da se što više mladih
uključi u pojedine aktivnosti namenjene mladima, kroz proces masovnog sprovođenja tih aktivnosti,
gubi se individualnost. U savremenim uslovima, često se ne može dovoljno voditu briga o pojedincu,
pa se uprkos druženju stvara doživljaj usamljenosti. U vezi sa tim može doći do alijenacije. U takvim
masovnim akcijama, mladi sve više gube lični kontakt i prisnu povezanost sa roditeljima, kao i sa
nastavnicima, ali i sa svojim prijateljima. Gubi se svrha njihovih nastojanja da se uključe u društvo i
njegove tokove, iako su za time silno žudeli. Upravo ovokav doživljaj može predstavljati teren na
kriminalne oblike ponašanja. (
http://www.stetoskop.info/Licnost-maloletnih-delikvenata-305-c4-
content.htm
)
6. Formiranje slike mladih o sebi
Način na koji se formira slika o sebi i drugima može trajnije uticati na ispoljavanje ličnosti
adolescenta. Njihove stavove o sebi mogli bismo grupisati u tri celine:
1. Adolescenti koji prema sebi pokazuju negativan stav izražavaju nepoverenje u svoje
sposobnosti i vrednosti, nedostatak samopoštovanja, što kao posledicu može imati otežano
postizanje uspeha.
2. Grupacija maloletnika koja sebe precenjuje, time ne olakšava, već još više otažava svoju
adaptaciju, jer ne mogu da usklade idealnu i realnu sliku sebe, iz čega takođe proističu
neuspesi u rešavanju razvojnih i životnih problema.
3. Većina maloletnika ima još uvek neizgrađen odnos prema sebi, što nosi zbunjenost i
konfuziju vezanu za lične potencijale i mogućnosti.
Kako se opšti društveni uslovi života stalno menjaju, a u okviru tog procesa odvija se i
unutrašnje menjanje i proces sazrevanja mladih, postojeći društveni poremećaji će u većoj ili manjoj
meri uticati i na uslove života, ličnost i ponašanje mladih. Nesklad i raskorak između ličnih interesa i
mogućnosti, koji oni najoštrije doživljavaju, čine da je upravo ovaj segment društva onaj koji društvene
promene najsnažnije doživljava. Istovremeno nesrazmerno izloženi pritisku negativnih političkih i
kulturnih tendencija, podložni su krizama koje samo dodatno kontaminiraju ionako tešku i kompleksnu
razvojnu sliku ovog životnog perioda. Neke od osnovnih vrednosti koje adolescenti sebi postavljaju
odnose se na potrebu za privatnošću, samosvojnošću, odgovarajućim materijalnim položajem,
profesionalnim uspehom i kvalitetnim organizovanjem slobodnog vremena. Iz redova onih koji su
izrazito nezadovoljni mogućnostima ostvarenja ovih cileva regrutuju se oni koji na ovakve okolnosti
reaguju socijalno devijantnim i kriminalnim oblicima ponašanja. Proces prerastanja mladića u zrelu
ličnost povezan je sa nizom biopsihičkih promena, čija dinamika pruža velike mogućnosti za vaspitne
uticaje i usmeravanje procesa socijalizacija. U ovoj fazi razvoja, mladi ljudi su prijemčivi za uticaje
koji njen uticaj mogu usmeriti kako u pozitivnom, tako i u asocijalnom ili antisocijalnom smeru. Za
4
1. Sankcije prema maloletnim počiniocima krivičnih dela
Licu koje u vreme kada je izvršilo krivično delo nije navršilo 14 godina, ne mogu se izreći
krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa
Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i
krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica
(2005. godina). Pod
maloletnom osobom
podrazumeva se ona
koja je u vreme izvršenja krivičnog dela navršila 14 godina, a nije navršila 18 godina.
Mlađi maloletnik
je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 14, a nije navršilo 16 godina.
Stariji maloletnik
je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 16, a nije navršilo 18 godina.
Postoje 3 vrste krivičnih sankcija:
1.
vaspitne mere -
izriču se mlađim maloletnicima. Njihova svrha je da se nadzorom, pružanjem zaštite
i pomoći, utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitavanje i pravilan razvoj
njegove ličnosti, kako bi se omogućilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu.
Vaspitne mere su:
a)
mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze
(izriču se kada je dovoljno
takvim merama uticati na ličnost maloletnika i njegovo ponašanje),
b)
mere pojačanog nadzora: pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, pojačan
nadzor u drugoj porodici, od strane organa starateljstva, pojačan nadzor uz dnevni boravak u
odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika
(izriču se kada za vaspitanje i razvoj
maloletnika treba preduzeti trajnije mere uz odgovarajući stručni nadzor i pomoć, a nije potrebno
potpuno odvajanje maloletnika iz dotadašnje sredine),
c)
zavodske mere: upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom,
upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje
(izriču se prema maloletniku prema kome
treba preduzeti trajnije mere vaspitanja, lečenja i osposobljavanja uz njegovo potpuno odvajanje iz
dotadašnje sredine, da bi se vršio pojačan uticaj na maloletnika. U vaspitnoj ustanovi maloletnik ostaje
najmanje 6 meseci, a najviše 2 godine. Lice kome je izrečena zavodska mera upućivanja u vaspitnu
ustanovu, može ostati u njoj do navršene 21. godine života. U vaspitno-popravnom domu maloletnik
ostaje najmanje 6 meseci, a najviše 4 godine, s tim da sud svakih 6 meseci razmatra da li postoje uslovi
za obustavu izvršenja mere ili za njenu zamenu drugom vaspitnom merom. Lice kome je izrečena
zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom, može ostati u njemu do navršene 23. godine
života);
2.
maloletnički zatvor
- vrši se pojačan uticaj na maloletnog učinioca da ubuduće ne vrši krivična dela.
Maloletno lice ne provodi u njemu manje od 6 meseci, ni više od 5 godina. Maloletniku ne može biti
izrečena disciplinska kazna upućivanja u samicu;
3
. mere bezbednosti -
mogu se izreći maloletnicima ako im je izrečena vaspitna mera ili kazna
maloletničkog zatvora. (Radovanović, 2009: 11-12)
2. Vaspitni nalozi
Da bi se primenili određeni vaspitni nalozi, neophodni su određeni uslovi: priznanje krivičnog
dela od strane maloletnika i njegov odnos prema krivičnom delu i oštećenom. Svrha vaspitnih naloga je
da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi postupak, tj. da se primenom
