Fakultet za pravne i poslovne studije
dr Lazar Vrkatić
Novi Sad
Predmet: Pravo Evropske unije
Šta Srbija dobija ulaskom u Evropsku uniju?
( ESEJ )
MENTOR: STUDENT:
Prof. dr Duško Radosavljević Tomčić
Zoran
Smer: pravo
Br. Indeksa:
46/11
Novi Sad, oktobar 2012. godine
1. UVOD
U Evropi je završen period najvećih promena od kraja Drugog svetskog rata,
koji se sastojao od uključivanja u EU nekadašnjih komunističkih zemalja, koje su
uspešno prošle tranziciju. Evropska unija sa svojih 27 zemalja članica, površine
preko 4.000.000 km i 498 miliona stanovnika, koji pripadaju trima rasama, u kojoj
se govori 23 zvanična jezika, je zapravo veoma složen skup pravila koja važe za sve
podjednako.
Pridruživanje Evropskoj uniji (EU) može se definisati kao najviši oblik saradnje
koji se uspostavlja između nečlanice sa jedne strane i Evropske unije (EU) sa druge
strane. Evropska unija je jedinstven vid organizovanja država. Ona nije ni
federalna država, niti konfederacija država, ali ni klasična međunarodna
organizacija.
1
Princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršna i sudsku, koji
karakteriše moderne demokratske države, u Evropskoj uniji je zamenjen principom
institucionalnog balansa. Zakonodavna vlast podeljena između Saveta EU i
Evropskog parlamenta, a izvršna između Saveta i Komisije. Institucije EU su
obavezne da strateški usmeravaju, horizontalno i vertikalno, da prate realizaciju u
toku godine, za ocenu napredka, za izradu Godišnjeg pregleda rasta, te za davanje
mišljenja i saveta izrade programa stabilnosti i konvergencije
2
, te za programe
reformi i rad na ispunjenju obaveza i Strategije na regionalnom i lokalnom nivou.
3
1
Budimir, Branko (2008). Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Beograd: ISAC Fond, str. 15.
2
Konvergencija (lat. convergentia) uzajamno približavanje, težnja ka istom ili sličnom cilju. Klajn
Ivan / Šipka Milan
(2006). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej, str. 639.
3
Radosavljević, Duško i Matijević, Nikolina (2011). Evropska unija, razvoj - institucije – proširenje.
2
