САДРЖАЈ
УВОД..................................................................................................................2
СТРЕС.................................................................................................................3
СУОЧАВАЊЕ СА СТРЕСОМ
...................................................................................4
ПРОФЕСИОНАЛНО САГОРЕВАЊЕ
ОСОБЉА.....................................................................................................................5
ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА ПРОФЕСИОНАЛНО
САГОРЕВАЊЕ...........................................................................................................7
ПРОФЕСОНАЛНО САГОРЕВАЊЕ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА.........................8
ПРЕВЕНЦИЈА И ТЕРАПИЈА ПРОФЕСИОНАЛНОГ САГОРЕВАЊА...............9
ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................10
ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................11
1
УВОД
Стрес је постао саставни део живота и сваки човек, било да се налази на руководећем
положају или не, свакодневно проживи бар 20 стресних ситуација. Стрес је немогуће избећи.
Наша реакција на стрес одговара не толико величини самог догађаја, колико томе, како га ми
доживљавамо. Тако да код малог детета губитак омиљене играчке изазива плач, пубертетлија
може упасти у стање разјарености због лоше фризуре и споља сасвим мирно, на пример
прихватити смрт вољене особе. Стрес је стање у којем појединац не може испунити
прекомерне захтеве које околина на њега поставља.
Један од главних полигона за добијање стреса је – радно место. Светска здравствена
организација је још пре 15 година прогласила стрес на радном месту светском епидемијом, а
психолози кажу да, што је особа на вишој хијерархијској позицији, има већу одговорност и
оптерећење, па самим тим и страх од неуспеха и губитка угледа.
Све чешће за некога се може чути како се са поносом декларише као „радохолик“.
Дефиниција каже да је то особа која ради минимум 60 сати недељно, има велику плату,
узлазну каријеру, брак који се распада и здравље које слаби. То је особа која намеће своје
идеје, не подноси неуспех и константно је под стресом.
Професионално сагоревање представља значајан проблем у пословном свету и поред
кардиоваскуларних поремећаја и дијабетеса, један је од најчешћих узрочника радне
неефикасности и изостајања са посла. Некада је повезиван искључиво са тзв. помагачким
професијама а данас се овај феномен сматра обликом стреса који се везује за све послове
који подразумевају интерперсоналне контакте. Они професионалци чији посао уз
свакодневну интерперсоналну интеракцију укључује и високу степен одговорности су
највише изложени саговевању, а то су: здравствени радници, полицијски службеници,
управљачке функције, социјални радници и просветни радници.
2
