UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU
FAKULTET ZA PRIMENJENI MENADŽMENT, EKONOMIJU I FINANSIJE,
BEOGRAD
TEMA:
POZITIVNE I NEGATIVNE STRANE FRANŠIZINGA
Profesor: Đurđica Vukajlović
Student: Ana Madžarev
Broj indeksa: E51-
09/2015
2
2. ISTORIJA FRANŠIZINGA
Reč franšiza dolazi od francuske reči (
franchise
) sa korenom u reči
franc
, koja
označava privilegiju ili slobodu. Termin „franšiza“ označava specijalno pravo, privilegiju
ili slobodu dodeljenu pojedincu ili grupi. Odnosi se na privilegiju da bira i slobodu da
bude biran u politici, pravo državljanstva, slobodu govora i ponašanja. U srednjem veku
u Evropi vladari su dodeljivali franšize koje su se odnosile na slobodu određene
privredne aktivnosti na određenoj teritoriji, npr.slobodu trgovine, pravo održavanja pijaca
i sajmova, slobodu obavljanja poslova lokalnih esnafa. Pravna regulacija franšiznog
poslovanja kroz vreme je postala i deo evropskog zakonodavstva.
1
S vremenom je koncept franšiznog poslovanja napredovao kao i ekonomija
zemalja koje su ga primenjivale. Franšizing se u poslovanju koristi već više od jednog
veka, tačnije od 1863. godine. Isac Singer pronalazač šivaće mašine i osnivač Singer
Sewing Machine Company, razvio je 1863. godine prvi sistem franšizinga. General
Motors je zatim 1898. godine počeo sa marketingom svojih automobila putem sistema
franšizinga. Izvesni Vilijem Mecger iz Detroita bio je prvi primalac franšize General
Motors-a. Istim putem krenule su mnoge druge firme, Coca-Cola 1899.godine, Rexal
apoteke 1901. i dr. Coca-Cola je uspela da se proširi, prebacujući teret proizvodnje,
skladištenja i distribucije svog proizvoda na lokalne poslovne ljude, koji su dobili prava
punjenja. U zamenu za preuzeti rizik na lokalnom nivou i osiguravanje kapitala za
ekspanziju Coca-Cole, franšizeri Coca-Cole dobili su ekskluzivna marketinška i
distibuterska prava na svojoj teritoriji.
Period posle okončanja Drugog svetskog rata doveo je do opšteg prosperiteta, pa i do
ekspanzije sistema franšizinga, 90% svih kompanija koje se danas bave franšizingom
nastalo je posle 1954. godine, kada se franšizing koncentrisao na prehrambenu
industriju, tačnije lance brze hrane i hotelijerstvo. Treba pomenuti pre svega Holiday
Inn-1954. godine, zatim McDonald’s -1955. godine, Pizza Hut – 1958. godine.
Moderan franšizing vezuje se za ime Rej Kroka (Ray Kroc), osnivača
McDonald’s korporacije. Korporacija je osnovana 1955. godine sa ciljem da širom
Amerike uvede restorane po uzoru na restoran braće Richard & Maurice McDonald,
otvoren 1948. godine u Kaliforniji. Prema ugovoru sa braćom McDonald, Rej Krok je
stekao pravo da odobrava franšize za restorane koji će, kako po izgledu, tako i po
načinu poslovanja biti identični već uspešnom restoranu u Kaliforniji.
1
http://www.market-srbija.com/431-boris-popovski-commercial-specialist/
3
On je osmislio koncept koji zovemo “trgovačko odelo”, kako bi obuhvatio ne
samo izgled i ugođaj poslovnog dekora nego i svaki detalj na osnovu kog se posluje. Za
Reja Kroka svaki aspekt vođenja franšize McDonald’s-a, postao je deo sistema koji
osigurava da će iskustvo potrošača u svakom McDonald’s restoranu biti uvek i svugde
jednako. Krokova teorija se pokazala toliko uspešnom da se ubrzo proširila franšiznom
industrijom.
Slika br. 1
. Rej Krok- Osnivač
modernog franšizinga
Prava bujica franšiza dolazi šezdesetih godina prošlog stoleća u Americi kada su
gotovo sve industrije uzele ozbiljno u obzir franšizno poslovanje za svoje širenje i izvoz.
Nakon postizanja uspeha u SAD, franšizing se proširio i na Evropu, Australiju i Aziju,
prvo kao način osvajanja tržišta od strane američkih kompanija – davaoca franšize
(Coca-Cola, Avis, Kentucky Fried Chicken), a kasnije kao emisija franšiza domaćih
firmi.
Ideja franšizinga transferisana je i na bankarstvo, doduše u limitiranom vidu. U
SAD je početkom 90-tih godina First Interest Bank of Los Angeles dala franšizu za 28
banaka koje imaju preko 90 bankarskih sedišta u 8 feudalnih jedinica sa ukupnom
aktivom od preko 4 milijarde dolara.
Banke koje su zahvaćene ovim aranžmanom imale su pravo da koriste ime First
Interest Bank, a mogle su da koriste reklamu, obuku menadžera i poslovne savete od
davaoca franšize. Sve banke su pritom zadržale postojeću vlasničku strukturu.
Tipični ugovor o franšizi iz sredine 90-tih se značajno razlikuje od svog
predhodnika iz 50-tih i 60-tih. Tadašnji ugovor od 3 strane narastao je na 50 i više
strana i sada davalac franšize diktira svaki aspekt odnosa. U cilju uniformisanosti,
korisnici franšize obično prihvataju, a i plaćaju za to sve zahtevane sistemske promene,
