OSNOVNE EKONOMSKE KATEGORIJE
1. Pojam ekonomije kao nauke
Termin „ekonomija” potiče od grčkih reči oikos što znači kuća i nomos što znači zakon.
Uu bukvalnom prevodu ekonomija predstavlja zakone pomoću kojih se upravlja
kućom.Ekonomija kao nauka predstavlja iznalaženje metoda čija primena omogućava
uspešnoupravljanje „nekom kućom”, bilo da je reč o porodičnom domaćinstvu,
odnosnogazdinstvu, preduzeću, privredi jedne države, ili pak o svetskoj privredi.U
izučavanju ekonomskih aktivnosti su se izdiferencirala dva osnovna pristupa.Prvi pristup
se odnosi na izučavanje ekonomskih aktivnosti kroz istorijske promenedruštveno-
ekonomskih formacija i oblika svojine koji određuju karakter odnosa uraspodeli.Drugi
pristup se odnosi na iznalaženje ekonomskih aktivnosti čija primena stalno
povećavaracionalnost ekonomoskog ponašanja pojedinaca, preduzeća, domaćinstava i
države.
2. Ljudske potrebe
Čovek se bavi ekonomskim aktivnostima radi zadovoljavanja svojih potreba koje
suneograničene.Biološka, kulturološka i materijalna evolucija ljudi permanentno rađa
nove potrebe, a prirodni resursi sa kojima se potrebe zadovoljavaju su ograničeni.
Odatle potiče potreba daekonomija kao nauka iznalazi metode čija primena omogućava
da se trošenjem što manjekoličine resursa zadovolji što veći broj potreba.
3. Oblici ekonomskih aktivnosti
Oblici ekonomskih aktivnosti
su:1.proizvodnja2.potrošnja3.raspodela4.razmenaProizvodnja je osnovni oblik
ekonomskih aktivnosti i ostale ekonomske aktivnosti suizvedene iz proizvodnje.
Rezultati proizvodnje su materijalna dobra sa kojima se zadovoljavaju materijalne
potrebetokom potrošnje. Krajnji cilj proizvodnje je potrošnja.Razvoj civilizacije
prouzrokovao je podelu rada i razne specijalizacije proizvodnih procesai na taj način
razdvojio proizvodnju i potrošnju tako što su se između njih pojavili procesiraspodele i
razmene.
4.Proizvodnja
Prizvodnja je ekonomska aktivnost u kojoj čovek svojim radom i pomoću sredstava za
radodvaja delove prirode koje prerađuje i prilagođava za zadovoljenje svojih
potreba.Elementi procesa proizvodnje su:1.ljudski rad2.sredstva za rad i3.predmeti
rada.Ljudski rad je pokretač svakog proizvodnog procesa. Pod radom se podrazumeva
svakasvrsishodno osmišljena aktivnost čoveka prema prirodi.Sredstva za rad čovek u
procesu rada stavlja između sebe i prirode i pomoću njih deluje na prirodu i obrađuje
prirodne materije (alati, mašine, uređaji itd.).Predmeti rada su delovi prirode na koje
čovek deluje sredstvima za rad da bi ih prilagodioza zadovoljenje svojih potreba.U
savremenoj ekonomskoj literaturi umesto pojma elementi procesa proizvodnje
(rad,sredstva za rad i predmeti rada) koristi se pojam faktori proizvodnje:1.rad,2.zemlja
i3.kapital (kapitalna dobra)Faktori proizvodnje služe za proizvodnju potrošačkih i
kapitalnih dobara i nisuneogranični.
5.Kombinacija faktora proizvodnje
Faktori proizvodnje su ograničeni i nedovoljni. Međutim, oskudica jednog faktora,
primeraradi kapitala, može da se kompenzira nekim drugim faktorom (zemljom ili
radom) kogaima znatno više. Znači, faktori proizvodnje mogu međusobno da se
supstutuišu.Primera radi, dva faktora proizvodnje, rad i kapital, mogu da budu
međusobni supstituti. Neki proizvod može da se proizvede 50 radnika uz korišćenje
skromne i prilično zastareleopreme, ali, isti taj proizvod može da se proizvede samo
jedan radnik uz korišćenjenajnovije i najsavremenije opreme.
U prvom slučaju koristi se mnogo rada a malo kapitala i takva kombinacja je
radnointenzivna tehnologija rada. U drugom slučaju koristi se mnogo kapitala i malo
rada i to jekapitalno intenzivna tehnologija rada.
6. Proizvodne mogućnosti i oportunitetni trošak
Proizvodne mogućnosti neke privrede predstavljaju mogućnosti koje u
određenomvremenskom periodu data privreda može da ostvari odgovarajućim izborom
raspoloživihfaktora proizvodnje i kada posluje maksimalnom tehničkom
efikasnošću.Međutim, proizvodne mogućnosti ne ukazuju na izbor najbolje kombinacije
proizvodnihdobara sa stanovišta najnižih troškova. Prilikom izbora najbolje kombinacije
treba imati naumu koncept oportunitetnog troška.Koncept oportunitetnog troška je
posledica činjenica da su1) faktori proizvodnje oskudni i2) da je moguća alternativna
upotreba faktora proizvodnjeU okviru proizvodnih mogućnosti neke privrede, postojeći
oskudni faktori proizvodnjemogu se upotrebiti na više načina.Uvećanje proizvodnje
jednog dobra zahteva žrtvovanje neke količine proizvodnje drugogdobra, što predstavlja
oportunitetni trošak.2)
7.Potrošnja
Potrošnja je oblik ekonomske aktivnosti tokom koje se troše rezultati proizvodnje
izadovoljavaju ljudske potrebe. U zavisnosti od toga da li se troše sredstva za život
ilisredstva za proizvodnju, razlikuje se:1.neproizvodna i2.proizvodna potrošnja.1)
Neproizvodna potrošnja sastoji se iz:a) lične i b) javne potrošnje.a) Lična potrošnja
predstavlja proces trošenja materijalnih dobara i usluga od strane pojedinaca (hrana,
odeća, obuća itd.). b) Javna potrošnja zadovoljava one ljudske potrebe koje nije
moguće zadovoljiti naindividualni način (školovanje, zabava i sporta, nauka, kultura i
umetnost, državni organi,vojska, policija, sudske, administrativne i druge javne
institucije itd.)2) Proizvodna potrošnja je trošenje sredstava za proizvodnju da bi se
dobila novamaterijalna dobra i usluge sa kojima će da se zadovolje neke nove potrebe
8. Raspodela
Raspodela je oblik ekonomske aktivnosti raspoređivanja materijalnih dobara koja
sustvorena u procesu proizvodnje između pojedinih društvenih grupacija i
pojedinaca.Problem raspodele svodi se na pitanje za koga će dobra i usluge biti
proizvedeni. Novostvorena materijalna dobra se raspoređuju:1) između vlasnika
