dobijeno mlevenjem prethodno očišćene i pripremljene pšenice Triticum
aestivum. Kvalitet pšeničnog brašna, a prema tome i njegova namena,
zavise od tehnološkog kvaliteta pšenice koja se prerađuje ali i od
tehnološkog postupka mlevenja.

Slika 1. Izgled brašna i žitarice iz koje se dobija.

2.1 Belo pšenično brašno

Belo pšenično brašno

(tip 400 i tip 550) dobija se u tehnološkom

procesu mlevenja pšenice iz srednjih delova pšeničnog zrna
(endosperma), kojeg čine najvećim delom skrob i proteini. Sadrži

relativno male količine vitamina, minerala i dijetnih vlakana koja se
nalaze

spoljnjem

delu

zrna.

Prema krupnoći čestica belo pšenično brašno na tržištu možemo da
pronađemo kao glatko brašno i oštro brašno.

2.2 Polubelo pšenično brašno

Polubelo pšenično brašno

(tip 700 i tip 850) je tipično hlebno brašno,

upotrebljava se uglavnom za izradu hleba i peciva. Ima nešto bolje
nutritivne karakteristike od belog brašna zbog većeg sadržaja sastojaka
koji potiču iz spoljnjeg dela zrna.

2.3 Crno pšenično brašno

Crno pšenično brašno

(tip 1100 i tip 1600) po svojim nutritivnim

karakteristikama je visokokvalitetno brašno jer sadrži vitamine, minerale,
kao i dijetetska vlakana. Upotrebljava se u domaćinstvu prvenstveno za
pripremu proizvoda od kiselog testa (hleb, pecivo...). Hleb napravljen od
crnog brašna ima vlažnije je sredine, pun ukus, a pre svega bolje
zadržava svežinu od belog hleba.

2.4 Brašno celog zrna pšenice

Brašno celog zrna pšenice

sadrži sve delove očišćenog i samlevenog

zrna pšenice uključujući omotač i klicu i bogato je dijetetskim vlaknima,
vitaminima B grupe, E vitaminom, mineralima Na, K, Ca, Fe i ima
povećan sadržaj proteina u odnosu na belo brašno. Na tržištu se nalazi i
pod nazivom graham brašno ili integralno pšenično brašno. Hleb od
graham brašna je zbijene i grublje strukture, ali punog ukusa. U pripremi