RECIKLAŽA ELEKTRONSKOG OTPADA
Seminarski rad
2
SADRŽAJ
UVOD ________________________________________________________________________3
1. O otpadu i recikliranju___________________________________________________________3
2. Elektronski otpad_______________________________________________________________4
2.1. Opasne supstance u Elektronskom otpadu____________________________________4
2.2. Kako se stvara Elektronski otpad ?__________________________________________4
2.3. Koliko ima Elektronskog otpada ?__________________________________________5
2.4. Gde završava Elektronski otpad ?__________________________________________5
3. RECIKLAŽA ELEKTRONSKOG OTPADA________________________________________5
3.1. Postupak reciklaže Elektronskog otpada______________________________________5
3.1.1. „Siemens“
___________________________________________________7
3.2. Reciklaža Elektronskog otpada u Srbiji________________________________________8
4. KOLIČINA ELEKTRONSKOG OTPADA U SRBIJI __________________________________8
5. REŠENJE PROBLEMA ELEKTRONSKOG OTPADA NA LOKALNOM NIVOU__________9
ZAKLJUČAK____________________________________________________________________12
LITERATURA___________________________________________________________________13
4
2. ELEKTRONSKI OTPAD
Elektronski otpad sastoji se od širokog i rastućeg spektra elektronskih aparata i opreme.
Tu spadaju aparati iz domaćinstva kao što su frižideri, klima uređaji, mobilni telefoni, hi-fi
uređaji, televizori, računari i slično.
Elektronski otpad je postao problem velikih razmera zbog dve glavne karakteristike:
1. Elektonski otpad je
opasan
-sadrži preko hiljadu različitih supstanci, od kojih su mnoge
otrovne i stvaraju ozbiljno zagađenje prilikom odlaganja
2. Elektronski otpad se stvara u
alarmantnim količinama-zbog
brzog zastarevanja
proizvoda
2.1. Opasne supstance u elektronskom otpadu
Kada se govori o opasnosti koja "vreba" iz bačenog računara, misli se, pre svega, na
toksičnost supstanci koje se nalaze u njemu. Opasne supstance su:
■
Olovo
- uzrokuje oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema.
■
Kadmijum
- uzrokuje nepovratne posledice na ljudsko telo, jer se taloži na bubrezima.
■
Živa
- može uzrokovati oštećenja raznih organa uključujući mozak i bubrege, kao i fetus.
■
Heksovalentni hrom
- koristi se u zaštiti od korozije i kao ukras ili učvršćivač kućišta.
■
Plastika uključujući PVC
- u prosečnom računaru je ima oko 7 kg. Prilikom gorenja može
stvarati ugljen-dioksid.
■
Bromirani inhibitori gorenja (BFR)
- koriste se u plastičnim kućištima radi sprečavanja
zapaljivosti.
■
Barijum
- je mekani srebrno-beli metal koji se koristi u CRT monitorima da bi zaštitio korisnike
od zračenja.
■
Berilijum
- je vrlo lagani metal, tvrd i nemagnetičan. Nedavno je klasifikovan kao kancerogen
jer uzrokuje rak pluća.
■
Toneri
- Glavni sastojak crnog tonera je pigment. Udisanje je primarni način izlaganja što može
dovesti do iritacije disajnih puteva.
■
Fosfor
- Otrovan je, pa nakon dolaska u dodir sa njim trebalo bi potražiti lekarsku pomoć.
2.2. Kako se stvara elektronski otpad?
Elektronski otpad stvaraju tri glavne grupe:
1. domaćinstva i mala preduzeća
2. velika preduzeća, institucije i vlade
3. proizvođači originalne opreme
Domaćinstva i mala preduzeća rešavaju se elektronske opreme, a posebno računara, ne iz
razloga što je oprema pokvarena nego jednostavno zato što je napretkom tehnologije postala
zastarela.
Velika preduzeća, institucije i vlade - veliki korisnici, redovno svojim zaposlenima menjaju
opremu, tj. zamenjuju staru novom.
