Analiza bilansa

1. KARAKTERISTIKE I ANALIZA BILANSA STANJA:
Bilans stanja predstavlja ekonomsku sliku privrednog subjekta koja govori o stanju sredstava i izvora sredstava sa stanovišta obima, dinamike i strukture. On je baza za sve druge oblike ekonomske analize. Bilans stanja izražava sredstva posmatrana iz dve prespektive, prema njihovom sastavu i izvoru iz kojeg potiču. Te dve bilansne perspektive nazivaju se aktiva i pasiva. Bilans stanja mora biti u ravnoteži, jer se radi samo o dvostranoj slici sredstava na određeni dan. Ravnoteža između aktive i pasive ima veliki kontrolni značaj.
Aktiva je odraz aktivne mase, tj. celokupne imovine preduzeća. Naziv potiče od latinske reči “agere”, što znači raditi, biti aktivan. Aktivu čine realne i fiktivne stavke. Realne stavke čine sredstva a fiktivne smanjenje sredstava. Realne stavke obuhvataju poslovna i posebna sredstva, gde se poslovna dele još i na osnovna i obrtna sredstva.
Pasiva je odraz neaktivne mase tj. kapitala i obaveza, i on snosi sav teret aktivne mase u poslovanju. Naziv potiče od latinske reči “pati”, što znači trpeti, podnositi. Pasiva pokazuje odakle sredstva potiču i izražava finansijsku konstituciju preduzeća. Prema vlasničkom principu, izvori sredstava mogu biti sopstveni i pozajmljeni.
Bilans stanja može se prikazati u formi konta i u formi liste. U formi konta vrši se međusobno sučeljavanje aktive i pasive. Ova forma je dosta zastupljena u svetu, jer stvara jasniju i pregledniju sliku finansijskog stanja preduzeća. Ovom formom lakše se prati ispunjenost osnovnih pravila finansiranja, kao što je odnos pokrića stalne imovine kapitalom i dr. U formi liste sve veličine bilansa stanja su poređane jedna ispod druge, gde je aktiva iznad pasive. Domaćim propisima o računovodstvu, propisana šema bilansa stanja je u formi liste.
Pozicije aktive raspoređuju se po principu rastuće likvidnosti, odnosno one veličine koje će se brže pretvoriti u gotovinu. Pozicije pasive raspoređuju se po principu rastuće dospelosti, odnosno one veličine koje će biti brže isplaćene. Ovo pravilo je zastupljeno u kontinentalnom delu Evrope, dok je pravilo opadajuće likvidnosti i opadajuće dospelosti zastupljeno u SAD i zemljama sa anglosaksonskim računovodstvenim običajima.
2. ANALIZA BILANSNE AKTIVE:
Bilansnu aktivu čine sva sredstva kojima privredni subjekt punopravno raspolaže u određenom trenutku. Nju čine i sredstva koja su nabavljena a još uvek nisu plaćena. Zadatak analize bilansne aktive svodi se na izvođenje konstatacija o njenom obimu, strukturi i dinamici. Aktivu čine realne i fiktivne stavke. Realne stavke čine sredstva a fiktivne smanjenje sredstava. Realne stavke obuhvataju poslovna i posebna sredstva, gde se poslovna dele još i na osnovna i obrtna sredstva. Idealno stanje je kada u aktivi nema smanjenja sredstava, tj. kada je aktiva jednaka realnoj aktivi.
U literaturi i praksi bilansna aktiva se često poistovećuje sa pojmom imovine, što je pogrešno, jer se u aktivi može iskazivati i gubitak. Aktiva je bilansno-tehnički pojam a imovina ekonomski. Da bi se uočila razlika između bilansne imovine i imovine preduzeća treba definisati pojmove:
Bruto imovina je zbir imovinskih delova na strani aktive umanjen za promene vrednosti.
Neto imovina je razlika bruto imovine i dugova, tj. jednaka je sopstvenom kapitalu.
Bilansna imovina je vrednost imovine i kapitala u bilansu.
Osnovna sredstva se mogu podeliti na osnovna sredstva u pripremi i aktivna osnovna sredstva. Pojam osnovnih sredstava se ne pojavljuje u kontnom okviru, već se koristi nešto širi pojam stalne imovine. Stalna imovina se sastoji iz:
 Nematerijalnih ulaganja
 Nekretnina, postrojenja i opreme
 Dugoročnih finansijskih plasmana
Obrtna sredstva svoju vrednost u celini prenose na nove proizvode i usluge. U toku svog kretanja nalaze se u robnom i novčanom obliku. Obrtnim sredstvima smatraju se ona sredstva čiji je koeficjent obrta veći od 1, tj. koja se u godinu dana obrnu bar jednom. Obrtna sredstva sastoje se iz:
 Zaliha
 Kratkoročnih potraživanja, plasmana i gotovine
Aktivna vremenska razgraničenja se javljaju kao sredstvo pomoću kojeg se preduzeće pravično opterećuje troškovima. AVR najčešće predstavljaju unapred plaćeni troškovi.
Gubitak se pojavljuje prilikom zatvaranja računa uspeha kao višak ukupnih rashoda u odnosu na prihode. Gubitak se prikazuje u aktivi nakon zbira poslovne imovine.