Bankarsko poslovanje

UVOD

Osnovna uloga finansijskih tržišta je preusmeravanje novca od onih koji štede i imaju višak novca ka potrošačima koji ga nemaju dovoljno, čime se povećava ekonomsko blagostanje celog društva. Na finansijskom tržištu deluju finansijski posrednici; i to finansijske institucije koje prikupljaju sredstva preuzimajući obaveze prema poveriocima plasirajući ih u kupovinu imovine i davanje zajmova.
Finansijske institucije imaju korisnu funkciju jer smanjuju transakcione troškove i umanjuju probleme, a najznačajniji finansijski posrednici su banke, kako Centralna tako i poslovne banke, jer su i najvidljiviji.
Savremeno bankarstvo svoje poreklo vuče iz menjačkih i zlatarskih poslova. Razvojem savremenog bankarstva dolazi do specijalizacije banaka i odvajanja emisione banke i ostalih banaka. U savremenom smislu reči prva banka je osnovana 1407.godine pod nazivom Casa di Sangorgio u Đenovi. Prve bankarske institucije se pojavljuju kao komercijalne i emisione,
bavile su se i žiro prometom, te se smatraju i najstarijim pravim bankama u istoriji bankarstva.
U ovom periodu razvila se i upotreba menica, koja je vrlo brzo postala važno i nezamenljivo sredstvo poslovnog prometa i kreditiranja. Osnovi savremenog bankarstva postavljani su tokom 18. i 19.veka, kada su osnovane velike bankarske institucije, koje su sopstvenim i tuđim sredstvima postale važan faktor razvoja privrede i prometa ne samo u zemljama gde su nastale i razvijale se već i u međunarodnim odnosima. Nakon tog perioda nastaju i druge sa različitom namjenom i organizacijom. Među njima su svakako najpoznatije Bank of England osnovana 1694.u Engleskoj, u Srbiji 1862. osnovana je Uprava fondova koja je kasnije prešla u Državnu hipotekarnu banku, a od 1883. poslovala je kao Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije. U današnje vreme dolazi do globalizacije banaka koje se direktno bave poslovima za potrebe privrede i stanovništva. Ove tendencije su u zadnje vreme prisutne posebno u zapadnim tržišnim ekonomijama. Razvojem tehnologije i tehnike platnog prometa kao i primeni informatike dolazi i do razvoja tzv.elektronskog bankarstva. Uloga bankarstva u savremenim privredama je značajna. Bankarstvo je kombinacija poslova koncipiranih da pruže različit broj usluga.Jedan deo poslova pruža računovodstvene i knjigovodstvene usluge koje prate stanje na našim računima, drugi daje mogućnost pristupa platežnom sistemu, treći je prikupljanje štednih uloga mnogo malih ulagača koji se koristi za dodeljivanje velikih zajmova, četvrti su raznolike usluge, kupovina i prodaja finansijskih instrumenata trudeći se da ostvare profit. Banke trguju tako da naprave profit od svake od ovih poslovnih linija, ali ga ne ostvaruju sve banke. Neke čak izuzetno velike banke, nemaju garanciju profitabilnosti. Rizik da propadnu je problem ne samo za vlasnike i menadžere već i za ostale. Ekonomija kojoj nedostaju institucije da efikasno kanališe sredstva od štednje ka investicijama će vrlo loše raditi, bez obzira na to da li je država bogata ili siromašna. U savremenom svetu banka ulazi direktno u sve pore privrednog života i postaje njen važan privredni faktor i institucija koja svojim mobilizatorskim, kreditnim i posredničkim poslovima utiče na razvoj proizvodnje i prometa, zasnovanim na načelima bankarskog poslovanja. Osnovno pravilo je da je uspešan finansijski sistem preduslov za ekonomski rast.

POJAM BANKE

Raznovrsnost funkcija i poslova banke u raznim privrednim sistemima otežava donošenje jedinstvene definicije banke, koja bi tačno odgovarala za sve vrste banaka bilo gde da se one nalaze. Ali se može uopšteno reći da je banka finansijska organizacija koja za predmet delatnosti ima zaključivanje i izvršavanje bankarskih poslova. Reč je o pravnom licu, sa pravnom i poslovnom sposobnošću u granicama registrovanog predmeta poslovanja, i banka kao i svaka druga finansijska organizacija može imati samo organizacioni oblik akcionarskog društva. Banke drže rezerve zato što su zakonski obavezne i zato što oprez u praksi poslovanja to diktira.
“Gotovina je najlikvidnije bankarsko sredstvo. Banke je drže da bi udovoljile zahtevima klijenata da novac iz banke mogu podići u svakom trenutku. Gotovinska sredstva obuhvataju ono što se naziva gotovinska sredstva u procesu prikupljanja, i sredstva na računima koje banke drže u drugim bankama.
Druga velika komponenta aktive banke su obveznice kojima se trguje. Zajmovi predstavljaju primarna sredstva modernih komercijalnih banaka, računajući da predstavljaju blizu dve trećine sredstava. Da bi finansirale svoj rad bankama su potrebni fondovi (sredstva-pasiva). Banke nude korisnicima različite opcije, tipična banka će ponuditi mnoštvo različitih depozita sa blago različitim karakteristikama. Zaduživanje je najznačajniji finansijski izvor banke. Pozajmice od poslednje četvrtine prošlog veka postaju sve značajniji izvor finansiranja, tako da sada iznose preko 20% pasive banke. “