Bilansi i poslovna sredstva

Bilansi i poslovna sredstva
Uvod
Da bi preduzeće obavilo postavljene zadatke i ostvarilo cilj postojanja mora raspolagati određenom imovinom. Poslovna sredstva su najznačajniji deo ukupnih sredstava preduzeća jer predstavljaju osnovu za obavljanje delatnosti preduzeća – proizvodnju, pružanje usluga ili promet robe.
Prema ekonomskom definisanju imovine preduzeća, sa jedne strane je skup različitih sredstava koja se koriste i koja su u funkciji obavljanja poslovnih zadataka preduzeća, a sa druge strane, to je imovina prema svom poreklu, tj. kome pripada i kome će pripadati u slučaju prestanka rada preduzeća.
Takođe se pod pojmom bilans obično se podrazumeva bilans stanja, koji pokazuje stanje imovine jednog preduzeća na određeni dan.
2.Bilans

Pod pojmom bilans obično se podrazumeva bilans stanja, koji pokazuje stanje imovine jednog preduzeća na određeni dan. Pored bilansa stanja postoje i drugi bilansi, tačnije:
– redovni bilansi (bilans stanja, bilans uspeha, bilans novčanih tokova, zbirni bilans, konsolidovani bilans) i
– specijalni bilansi (bilans osnivanja, bilans fuzije – spajanja, deobni bilans – razdvajanja, sanacioni bilans, likvidacioni bilans, stečajni bilans, poreski bilans i drugi bilansi),

Od svih bilansa za potrebe uvođenja u dvojno knjigovodstvo najvažniji su bilans stanja i bilans uspeha, koji predstavljaju dva osnovna računovodstvena izveštaja. Ovi bilansi sastavljaju se na osnovu knjigovodstvenih računa, po isteku obračunskog perioda, i predstavljaju dva najvažnija pregleda koje pruža knjigovodstvo. Bilans stanja pokazuje stanje imovine preduzeća na dan bilansiranja, a bilans uspeha pokazuje rashode, prihode i finansijski rezultat, koji je preduzeće ostvarilo u obračunskom periodu. Zato ćemo ovde ukazati na osnovne karakteristike bilansa stanja i bilansa uspeha.

2.1.Bilans stanja
a) Forma i sadržina bilansa stanja

Osnovni i najvažniji zadatak knjigovodatva jeste da prati promene u imovini preduzeća i da povremeno utvrđuje stanje imovine i rezultate poslovanja. Ako stanje imovine jednog preduzeća iskažemo u vidu pregleda dobijamo bilans stanja. Dakle, bilans stanja predstavlja pregled celokupne imovine jednog preduzeća na određeni dan.
Bilans stanja sastavlja se u formi dvostranog računa. Na levoj strani bilansa nalazi se aktiva, a na desnoj pasiva, tako da se aktiva i pasiva nalaze jedna prema drugoj. Stavljanje aktive na levu a pasive na desnu stranu bilansa posledica je dugotrajne navike. Zato, treba prihvatiti kao pravilo da se aktiva svrstava na levu, a pasiva na desnu stranu bilansa. Inače, suštinski ništa se ne bi promenilo ako bi se aktiva svrstala na desnu, a pasiva na levu stranu bilansa.
Treba istaći da se bilans ne mora sastavljati u formi dvostranog računa (u formi konta). U praksi, iz tehničkih razloga, često se bilans sastavlja u formi jednostranog računa (u formi liste), tj. aktiva i pasiva svrstavaju se jedna ispod druge. To se praktikuje radi lakše manipulacije i kompjuterske obrade jednoobraznih bilansnih šema.
Aktiva predstavlja sredstva sa kojima preduzeće raspolaže na dan bilansiranja, a pasiva predslavlja izvore tih sredstava odnosno njihovo poreklo i pripadnost sa pravnog stanovišta.
U aktivi se obuhvataju poslovna sredstva koja služe za ostvarenje poslovnih zadataka. Poslovna sredstva obuhvataju razne oblike stalnih odnosno osnovnih i obrtnih sredstava. Osnovna sredstva traju duže vreme i obuhvataju građevinske objekte; opremu i ostala osnovna sredstva. Obrtna sredstva stalno se transformišu iz jednog oblika u drugi. Ona obuhvataju:
– novčana sredstva (u blagajni, na tekućem računu, deviznom računu, i drugim računima kod banke),
– zalihe (materijala, proizvodnje, gotovih proizvoda i robe),
– razna potraživanja (od kupaca, banaka, države, radnika i građana).

Ukoliko preduzeće ima nepokriveni gubitak iznad visine kapitala isti se svrstava u aktivu bilansa stanja i pokazuje iznos izgubljenih poslovnih sredstava. Tako se unošenjem nepokrivenog gubitka u aktivu uspostavlja ravnoteža manje aktive sa većom pasivom.
U pasivi se obuhvataju izvori poslovnih sredstava. Oni pokazuju poreklo poslovnih sredstava sa kojima preduzeće raspolaže, a čine ih:
– kapital (akcijski, državni, ostali i dr.),
– rezerve (zakonske, statutarne, revalorizacione i sl.),
– dugoročne obaveze (po kreditima, za oročena ulaganja, za prodate obveznice i sl.),
– kratkoročne obaveze (po kreditima; prema dobavljačima, državi, radnicima i građanima).