Brak i porodica

 
U V O D
Sociologija je opšta nauka, sa predmetom proučavanja o strukturi i zakonitostima društva. Nastala je u XIX veku, a Ogist Kont se smatra osnivačem i ocem sociologije.Društvenu strukturu možemo shvatiti kao mnoštvo različitih društvenih grupa. Osnovne društvene grupe su:
1. Brak
2. Porodica,
3. Klase,
4. Država,
5. Političke stranke.
Iako je mlada nauka, za sociologiju su se zainteresovali mnogi, jer omogućava pravilno shvatanje ljudskog društva i fenomena koji se u njoj dešavaju. Brak je životna zajednica dve osobe različitog pola, koja ima sociološke, kulturne, verske i pravne posledice. Osnovna funkcija braka je stvaranje potomaka i osnivanje porodice. Porodica je grupa članova direktno povezana i zasniva se na krvnoj vezi. Porodica je oduvek bila mesto gde čovek dolazi na svet i gde pronalazi sebe; gde se razvija kao osoba i član društva i gde upija najpresudnije osobine ponašanja za sav kasniji život. Stariji znaju kako je nekada bilo: tu su bili otac, majka, braća, sestre, bliži i dalji rođaci, kuća ili stan, škola ili bogomolja, selo ili grad. LJudi, stvari i događaji stvarali su prostor u kojem su ljudi živeli i kojem su pripadali. Tu je bilo mesto gde su roditelji brinuli o deci, gde su bili prihvaćeni, gde se doživljavalo ono najvažnije za čoveka: ljubav, pažnja, poverenje, sigurnost i dr. I taj dom ostavljao je duboki utisak, mada se o njemu nije puno govorilo. Danas imamo sasvim drugačiju situaciju. Dolaskom industrijalizacije i tehnološkog razvoja i napretka pojavio se i novi tip porodice, time ujedno i novo shvatanje ravnopravnost muškarca i žene i individualna sloboda. Postali smo slobodniji više samostalni, ali istodobno sve manje sposobni graditi i održavati prisnije porodične veze. Broj članova sveden je na minimum, komunikacija uprkos povoljnim mogućnostima siromašna, ekonomska sigurnost uopšteno zavisi od roditeljskih plata. Savremena porodica je informiranija na većem nivou kulture, međutim sve to ne rešava problem porodice, nego stvara frustracije: osamljenost, neprihvaćenost, gubitak autoriteta, a kao najveći problem bih izdvojila odsutnost roditelja iz porodičnog doma i to zbog prezaposlenosti. Uprkos svim problemima porodica, roditeljski dom i vaspitanje sa svim poteškoćama i dalje ostaje škola, vera, ljubav i zajedništvo, koju nijedna druga ustanova ne može zameniti ili nadoknaditi. Dakle, porodica je najvažnija društvena institucija, od koje uveliko zavise ostale društvene strukture.

1. B R A K
1.1.POJAM BRAKA

Porodica se uglavnom osniva sklapanjem braka. Definišemo ga kao društveno priznat način ustnovljavanja spolne zajednice između muškarca i žene.Brak je društvena grupa, zajednica muškarca i žene, u kojoj se vrši polni odnos iz kojeg nastaje rađanje dece. Brak u većini kulturnih i religioznih skupina prijašnjih naroda, prvenstveno, nije značio osobni odnos ili čak sklonost muža prema ženi, nego je predstavljao posredni član između obitelji i šireg društva. Brak je značio posebno, sociološko uređenje. Tako je negde u pozadini bio odnos muškarca i žene, osobito u patrijahalnom društvu, kada je otac bio glava porodice. Danas brak ima drugačiju osnovu pri sklapanju, te ima dve važne funkcije: brak kao osobnu (privatnu stvar) i porodica kao sociološku funkciju. U celom je svetu, i u zapadnoj kulturi porodica svojim sociološkim interesima gotovo sasvim pokrivala brak njegovim osobnim interesima. Iz tog razloga u braku nije nastajao nikakav konflikt ili raskol. Odnos između muža i žene je bio toliko ovisan o ustaljenim navikama i zato je bio sam po sebi logično neosoban. Zato brak kao i obiteljski život nikada nije bio u krizi. Čim se u novije vreme brak, kao osobni problem dvoje ljudi počeo osamostaljivati od porodice nastajala je sve veća razlika između braka i porodičnog života. Zbog toga možemo reći da su brak i porodica dve različite stvarnosti međusobno isprepletene. Danas je ta dvojnost između braka i porodice sve jasnija i glasnija.