Decibeli – istine i zablude

Decibel (dB) – istine i zablude
Da li su svi decibeli isti? Koliko decibela je potrebno da se udvostruči nivo signala? Brojni pokušaji su učinjeni kako bi se objasnio jedan od najkontroverznijih pojmova audio i muzičke industrije. U kojoj meri je njihova primena značajna, saznajte više u ovom nastavku.
Decibel (dB) je način da izrazimo odnos između dve vrednosti ili dva nivoa signala (u našem slučaju), bez obaveze da navodimo prave vrednosti ili nivoe. Na primer, ako kažemo da izlaz iz pojačala daje 100 puta veću snagu od one koja je izmerena na ulazu, onda je odnos izlaza prema ulazu 100:1. Ovo nam i dalje ništa ne govori o konkretnoj snazi pojačala –
to može da bude bilo koja količina volti ili milivolti. Ali ako govorimo decibel jezikom, onda kažemo da je izlaz +40dB u odnosu na ulaz. Zašto je to baš 40dB? Zato što ja tako kažem! Zato da bi odstranili komplikovane kalkulacije iz tonske režije. Kada govorimo o audio sistemima i akustici, znajte da baratamo ogromnim rasponom numeričkih vrednosti. Najslabiji signal iz mikrofona i najjači signal na izlazu iz pojačala, pokrivaju raspon od preko hiljadu miliona! U decibelima, taj raspon iznosi podnošljivih 180dB što je, složićete se, lakše za razumevanje. U stvari, kod decibela u najgorem slučaju koristimo trocifreni broj. I pošto je brojeva manje, manja je i mogućnost greške.

Decibel i logaritmi

Ljudsko uvo operiše energetskim rasponom od 1013:1(10,000,000,000,000:1). Pošto je ovakav raspon ljudima teško razumljiv, usvojena je logaritamska skala da bi se smanjile
mere na brojeve kojima se lakše operiše. Logaritam (log) se uvećava eksponencijalno, na sličan način kako rade i naše uši kada je u pitanju utisak glasnosti. Zato decibeli i logaritmi
lepo funkcionišu zajedno, a rezultati postaju jasni i praktični. (vidi sliku A).