Drumski saobraćaj kao izvor zagađivanja vazduha

Drumski saobraćaj kao izvor zagadjivanja vazduha

Zagadjivanje vazduha sagorevanjem goriva u motornim vozilima postaje najvazniji problem urbanih sredina sirom sveta. Drugi izvori zagadjenja vazduha su stetni gasovi koji nastaju sagorevanjem goriva iz toplana i industrije.
Svi zagadjivaci mogu da ostete zdravlje ljudi, posebno onih clanova populacije u tzv „rizicnom dobu“- dece i starijih, a rizik se povecava posebno kada je dostignut visok ili kriticni nivo zagadjivaca u vazduhu, prema skali vrednosti:

• dobar- zadovoljavajuc kvalitet vazduha, nema rizika po zdravlje
• umeren- kvalitet vazduha je prihvatljiv, ali postoji opsanost po zdravlje vrlo osetljive grupe ljudi
• nezdrav- kvalitet vazduha je takav da svi mogu da osetiti posledice po zdravlje, a opasno je za osetljivu grupu ljudi

Nezdrav za osetljive ljude- takav vazduh je neprihvatljiv za decu, trudnice, hronicne bolesnike i starije ljude.

Tokom 2003 godine u Beogradu je registrovano oko 387200 motornih vozila, i to oko 361900 putnickih vozila i oko 25300 teskih vozila (kamiona, autobusa, …). Imajuci u vidu starost vozila u saobracaju kao i malu propusnu moc saobracajnica za ovaj broj vozila u uzem gradskom jezgru zagadjivanje vazduha poreklom od mobilnih izvorqa postao jedan od najvaznijih problema u Beogradu.
Povecana koncentracija zagadjivaca registrovana je na raskrsnicama i u centralnoj zoni. Merenje saobracajnog opterecenja na ovim delovima pokazuje veliki protok vozila, a merene vrednosti za pojedine zagadjivace visestruko prekoracuju granicne vrednosti. Osnovni uzrok za ovako veliku emisiju zagadjujucih supstancija su uslov sagorevenja goriva koji se javljaju pri radu automobilskih motora bez obzira da li su sa pogonom na benzin ili dizel gorivo. (Motorni benzin je jedan od glavnih produkata prerade sirove nafte. Destiluje se u granicama izmedju 35 i 200 stepeni.) ; (Dizel gorivo je takodje jedan od glavnih produkata prerade nafte. Destiluje se izmedju 170 i 360 stepeni, a sluzi za pogon dizel motora. Razlikujemo vrlo lako dizel gorivo (za brzohodne masine i niske temperature okoline), lako dizel gorivo (za brzohodne masine kada temperature nisu niske), srednje i tesko dizel gorivo (za stabilnle dizel motore i dizel motore na brodovima). Kvalitet goriva odredjuje cetanski broj (kvalitet zapaljenja). On ne sme biti prevelik jer uzrokuje nepotpuna sagorevanja i pojavu dima u gasovima sagorevanja. Njegov minimum je izmedju 25 i 45 u zavisnosti od vrste dizel goriva.

Oko 60 % od ukupne kolicine svih zagadjujucih supstancija vazduha urbanih sredina potice od motornih vozila sa unutrasnjim sagorevanjem. Kod motora sa unutrasnjim sagorevanjem smesa goriva i vazduha sagoreva pod pritiskom znatno vecim od atmosferskog i pri temp visim od onih koje se javljaju pri sagorevanju istih goriva u kotlovskim postrojenjima. Ugljen-monoksid nastaje u toku rda motora ako sagorevanje nije potpuno. U benzinskim motorima nekompletno sagorevanje goriva pored ugljen-monoksida daje i znacajnu emisiju sagorelih i nesagrelih ugljovodonika, posebno prilikom rada motora u mestu i pri usporavanju. Emisija oksida azota je takodje velika, narocito pri slobodnoj voznji i ubrzavanju zbog viokih temp sagorevanja koje pogoduju reakciji azota i kiseonika. Povecanje temp sagorevanja i vece prisustvo kiseonika doprinose brzem formiranju NO.