Etičko moralni osnovi menadžmenta

UVOD

Sa razvojem savremenog društva stvoren je novi koncept poslovnog ponašanja koji polazi od uvažavanja prava i interesa drugih i od ostvarivanja opštih društvenih interesa, koji obuhvataju i kvalitetno radno okruženje u kome poslovni uspeh, konkurentnost i ostvarenje profita zavise isključivo od prava i dužnosti koji se primenjuju u odlučivanju. Tako etika dobija na značaju, a poslovna etika počinje da otvara pretpostavke za razvijanje nove etičke svesti učesnika poslovnog života.

Etika se odnosi na principe dobrog i lošeg ponašanja, moralnog i nemoralnog, dakle prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja. Etička pitanja se u savremenim organizacijama regulišu kreiranjem odgovarajućih etičkih kodeksa. Etičke kodekse danas imaju mnoga preduzeća i javno ističu spremnost da poštuju određena moralna načela i moralne principe u poslovanju. Organizacije sa najvišim etičkim standardima su često najprofitabilnije u svojim granama. Posebno u uslovima razvijene informativne tehnologije i telekomunikacija, vesti o nemoralnom ponašanju i nepoštovanju etičkih normi se veoma brzo šire.
Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza da se posao obavi na odgovarajući način i podrazumeva se odgovornost za njegovo neobavljanje. Znači, osoba se obavezuje da posao obavi i spremna je da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku. Ova odgovornost može biti lična, kada se krše etičke norme i pojedinac stiče ličnu korist na račun opštih interesa kompanije, i može biti korporativna, tj. društvena odgovornost. Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona ili korporativna kultura koja se odnosi na pravila etičkog ponašanja, osnovne vrednosne sisteme, etičke principe i specifična etička pravila koja kompanija nastoji da primeni.
Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrijednosti moralnogponašanja, kao i norme etičkog ponašanja pretočene u poslovni bonton.

-1-
ETIČKO-MORALNI OSNOVI MENADŽMENTA

Čovek može postupati čisto ljudski tj. čitniti što ga je volja, bilo to dobro, bilo zlo, ali može postupati i humano, tj. nastojati učiniti ono dobro, bolje iz razloga što je motivisan učiniti dobro. Naravno da će čovek s više motiva da bude dobar uticati na to da više pazi i da bude osetljiviji na svoje postupke. Ovakav način razmišljanja o pitanju dobra (i zla) zove se ETIKA.

Etika je razumna disciplina tj. misaoni napor kojim čovek nastoji sebi odgovoriti kako valja delovati, razmišljati tj. živeti, a da to bude, ispravnije prema sebi i drugima. Etika je prerasla i u znanstevnu disciplinu tj. predmet zbog opsežnosti problematike i razrađenosti mehanizama za ispravno etično zaključivanje, pa se kao takva može pronaći među školskim predmetima.

Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etičkim principima, a sadržaj tih normi se izražava sudovima o dobrom i lošem, uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju. Cilj je da se svi učesnici u poslovnim procesima obavežu na etičko ponašanje. Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca.

Kolektivna etika uključuje etičke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose na spoljašnje subjekte i okruženje, ali i etičke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu.