Hartije od vrednosti

Hartije od vrednosti

UVOD

Hartija od vrednosti predstavlja dokumente, pisane isprave koje sadrže imovinsko pravo i kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende, zakonitom imaocu hartija od vrednosti. Pošto se pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne može vršiti ni prenositi bez te hartije, ona u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo.
Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije i drugi derivati. Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničko (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžmana. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj.tržištu kapitala i predstavlja najznačajniju grupu finansijskih instumenata kojima se trguje na finanskijskom tržištu.
U širem smislu hartije od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično.
Hartija od vrednosti i drugi finansijski instumenti koji se izdaju u skladu sa zakonom o hartijama od vrednosti u Srbiji mogu izdavati pravna lica sa sedištem na teritoriji Republike. Narodna banka Srbije i pravna lica sa sedištem na teritoriji država članica OECD i EU i na teritoriji susednih država sa čijim institucijama nadležnim za kontrolu tržišta hartija od vrednosti. Komisija ima zaključen ugovor kojim se uređuje saradnja nadležnih organa za kontrolu tržišta.
Prema zakonu o hartijama od vrednosti ,,hartija od vrednosti je pisana isprava koja sadrži pisanu obavezu izdavaoca hartija od vrednosti da će zakonitom imaocu hartija od vrednosti ispuniti obavezu zabeleženu u toj ispravi, to znači da izdavalac određene hartije od vrednosti ima obavezu da izmiri samo onu obavezu na koju se pismeno obavezao i od njega se ne može zahtevati ispunjenje obaveza koje je dao usmeno, a koje nisu sadržane i u pisanoj ispravi“.
Prema načinu određivanja poverioca u ispravi, hartija od vrednosti može da glasi: na ime, na donosioca, po naredbi i može da bude mešovita kada se pored imena naznačenog na hartiji unosi klauzula na donosioca.

POJMOVNO ODREĐENJE I BITNE KARAKTERISTIKE

Pod hartijama od vrednosti podrazumeva se niz pismenih dokumenata ili isprava u kojima je inkorporisano odgovarajuće imovinsko pravo koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva. Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom.
Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje sadrže pismenu obavezu izdavaoca hartija od vrednosti da će zakonitom imaocu hartija od vrednosti ispuniti obavezu zabeleženu u toj ispravi. Izdavalac hartija od vrednosti ima, dakle, obavezu da izmiri samo onu obavezu na koju se pismeno obavezao. Od njega se ne može zahtevati ispunjenje obaveze koju je dao usmeno, a koja nije sadržana u pismenoj ispravi. Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova :
1. da je u pisanoj formi
2. da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti
Kao ključni momenti identifikacije hartija od vrednosti ističu se: prvo, formalnost pravnog posla; drugo, inkorporisanje odgovarajućeg imovinskog prava; treće, jedinstvo inkorporisanog imovinskog prava i same hartije.
1. Hartije od vrednosti smatraju se formalnim pravnim poslom za koji je neophodno postojanje pismene isprave. Ova karakteristika hartija od vrednosti stoji u suprotnosti sa karakteristikama neformalnosti poslova u vezi sa robnim prometom. Kao posledica tretmana hartija od vrednosti kao formalnog posla, nacionalno zakonodavstvo propisuje opšte obavezujuće odredbe koje treba da sadrži hartija od vrednosti. Uobičajeno je da zakon opštije važnosti propiše obavezne elemente hartija od vrednosti i da prepusti posebnim zakonima propisivanje dopunskih elemenata