1. Toksikomanska faza ima karakteristike potpune zavisnosti od alkohola i ukazuje da
pijenje alkohola na organizam osobe deluje tako što ga ruinira, truje. Gubitak kontrole
ili fenomen prve čaše je znak da je došlo do složenih promena u mozgu koje su trajne.
Osoba se ne može zaustaviti u pijenju, pa čak i nakon lečenja i apstinencije(nepijenja), s
obzirom na trajnost ove promene: ukoliko popije prvu čašu, neće moći na njoj da se
zaustavi.
2. Alkoholna amnezija ili prekid filma je znak postojanja oštećenja mozga usled pijenja
alkohola i predstavlja gubitak sećanja za događaje u pijanom stanju. Nemogućnost
apstinencije podrazumeva stalno pijenje osobe. Ukoliko osoba ne popije alkohol,
javljaju se znaci apstinencijalne krize koji ukazuju na fizičku zavisnost osobe od
alkohola (znači da se organizam privikao na alkohol i bez njega ne može da funkcioniše
normalno. Kada osoba popije alkohol, simptomi apstinencijalne krize se povlače. Pad
tolerancije se javlja u kasnijim fazama bolesti. Osoba više ne može da popije veće
količine alkohola kao ranije i napije se od jedne čaše pića. Pad tolerancije je prisilna
odbrana organizma od alkohola i trajnog je karaktera.
Kako se produžava alkoholičarski staž, osoba doživljava sve veće posledice pijenja
alkoholnih pića:
1. zdravstvene posledice (fizičke i psihičke);
2. porodične posledice;
3. profesionalne posledice;
4. šire socijalne posledice (kriminal, saobraćajne nesreće usled pijanstva).
Kako dugotrajno pijenje alkohola dovodi do oštećenja organizma, zdravlje osobe je direktno
pogođeno pijenjem. Stradaju jetra, želudac, pankreas, srce, krvni sudovi i centralni nervni
sistem. Zdravstvene posledice mogu biti telesne i psihičke. Osoba koja pije prvo se sreće sa
reakcijama u porodici. Generalno, alkoholizam jednog člana porodice dovodi do velikih
promena u njenom funkcionisanju: komunikacija je sve lošija, dominiraju laži i opravdanja,
smanjuje se bliskost između partnera, remete se porodične uloge (partner koji ne pije preuzima
na sebe i ulogu svog partnera; često jedno dete, najčešće najstarije, preuzima na sebe brigu o
mlađoj deci), porodica se povlači iz društvenih dešavanja, prikrivajući alkoholizam ili usled
osećanja umanjene vrednosti, srama i slično. Radna sredina brzo otkriva promene i
disfunkcionalnost osobe koja pije, te, na primer, zaposlene žene znatno brže od domaćica
bivaju poslate na lečenje od strane organizacije u kojoj rade.
1.1
Pojam i definicija alkohola
Reč alkohol (al-gohlu) je arapskog porekla i pripisuje joj se više značenja: "vrlo fin" ili
"onaj koji pali, žari".
Sve do 8. stoleća, kada su arapski lečnici otkrili destilaciju i dobiveni destilat nazvali ''al- kohol''
alkoholna pića dobijala su se prirodnom fermentacijom, vrenjem mleka, voća i pojedinih
žitarica. Čist alkohol je proizveden 600 godina kasnije, kada je 1400 god benediktanac Bazilus
Valentinus destilacijom dobio čist alkohol i nazvao ga ''spiritus vini'', i kasnije dobio široku
primenu u medicini. Važno je spomenuti i to da istorija beleži mnoge slučajeve bitaka dobijenih
zahvaljujući tome što je protivnička vojska bila pod uticajem alkohola. Dok u istoriji pomorstva
upotreba alkohola ima posebno mesto, razloga za to je bilo više. Tako npr. zbog ustajale i
nezdrave vode, koja se čuvala u drvenim bačvama, cele posade su stradavale od zaraznih
bolesti, te su zato pili žestoka pića da bi sprečili zaraze ili ublažili smetnje. Pilo se i zbog
vremenskih nepogda, npr. hladnoće, iako je to izazivao suprotan efekat. Takođe se mislilo da
alkohol leči ili sprečava bolest pod imenom skorbut (nedostatak vitamina ''C'' ) i neke druge
bolesti.
1
Tokom 1500. godine iz Rusije se tehnologija destilovanja raširila Evropom, i jeftina vodka i
džin su proizvedeni masovno. Problem prekomernog pijenja alkohola poznat je još u srednjem
veku, pa da bi se on suzbio i tada su morali postojati zakoni za dela učinjena u stanju pijanstva.
Tokom urbanizacije i industrijalizacije problemi izazvani alkoholom su narasli do ogromnih
razmera. Zbog toga su države uvele razne zabrane i takse. Sve je to u prvoj polovini 19. veka u
mnogim zemljama dovelo do prohibicije. Zbog prohibicije se razvila ilegalna proizvodnja
alkohola lošeg kvaliteta, i razgranao se organizovani kriminal.
Industrijskom proizvodnjom alkoholizam se naročito proširio u rudarskim sredinama i budućim
industrijskim centrima, zbog čega se krajem 19.-og i početkom 20.-og stoleća počinju formirati
trezvenjačka društva. U rudarskom naselju Vareš već 1860. godine, dakle u tursko doba,
osnovano je Društvo trezveno, koje je neprekidno delovalo 18 godina.
U naše vreme većina zemalja ima aktivnu politiku prema alkoholu, trudeći se da minimiziraju
učinak alkohola limitirajući konzumaciju sa pravilima, taksama, tretmanom i prevencijom.
Definicija Potkomiteta za pitanja alkoholizma Svetske zdravstvene organizacije, doneta 1951.-
e godine, glasi:
"Alkoholičarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika, da
pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i
psihičkog zdravlja; poremećaje odnosa s drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i
ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja. "
1.1.1
Podela alkohola
Alkoholi su sastavljeni od atoma karbona, hidrogena i oxigena. Oni svi sadrže OH grupu.
Prema mestu OH-grupe, alkoholi se dele na primarne, sekundarne i tercijalne. Niži alkoholi se
dele na:
Ilegalni proizvođači alkoholnih pića, da bi povećali zaradu, često deo običnog alkohola
zamenjuju metanolom, bez obzira na to što je otrovan.
1.2
Uticaj alkohola na osobu
Etil- alkohol se ponaša kao droga delujući na centralni nervni sistem. Njegovi efekti na
ponašanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu, a ne u mišićima i u čulima.
Alkohol je sredstvo koje umiruje, i zavisno od doziranja, može biti blago sredstvo za smirenje
ili glavna supstanca za anesteziju. Ona ugušuje izvesne funkcije mozga.
Pri veoma malim količinama, može se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomoću prikrivanja
izvesnih inhibitornih funkcija mozga. Međutim, kako se koncentracija povećava, daljnje
ugušivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasične simptome pijanstva: nerazgovetan
govor, nestabilan hod, poremećena čulna opažanja, i nemogućnost brzog reagovanja. Kod
visokih koncentracija, etil-alkohol uzrokuje opštu anesteziju. Jako pijana osoba će biti u
sličnom stanju kao koma i veoma će biti teško probuditi ga. U ekstremnim slučajevima, ako je
koncentracija alkohola dovoljno visoka, biće sprečene osnovne funkcije tela kao što je disanje,
i to može prouzrokovati smrt.
3
Ilustracija 1: Uticaj alkohola na organizam
1.3
Genetska predispozicija za nastanak alkoholizma
Najnovije istraživanje pokazuje da su neki ljudi jednostavno rođeni da više uživaju u
alkoholu od drugih. Naučnici su otkrili da postoje ljudi koji su predodređeni da više uživaju u
