Ispitivanje znanja vozača o pravilima bezbednosg ponašanja na kružnim raskrsnicama na teritoriji Republike Srpske

ISPITIVANJE ZNANJA VOZAČA O PRAVILIMA BEZBEDNOG PONAŠANJA NA
KRUŽNIM RASKRSNICAMA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRPSKE

Rezime:

Uloga raskrsnica je da na bezbedan, brz i ekonomski opravdan način regulišu raspodelu korisnika na željene
smerove kretanja u saobraćajnom toku, uz minimalne negativne uticaje na životnu sredinu. Posmatrano sa aspekta
bezbednosti saobraćaja, glavna prednost kružnih raskrsnica, u odnosu na klasične trokrake ili četvorokrake raskrsnice, je
redukovanje konfliktnih tačaka. Pored redukovanja konfliktnih tačaka, kružne raskrsnice redukuju i brzinu kretanja
vozila, pa su pogodne za postavljanje na ulazu u gradsku zonu i za prelazak sa više na nižu kategoriju puta. Rezultati
mnogobrojnih istraživanja pokazuju da se izgradnjom kružnih raskrsnica drastično smanjuje broj saobraćajnih nezgoda,
a naročito nezgode sa povređenim i nastradalim licima. Pored podizanja nivoa bezbednosti saobraćaja kružne raskrsnice
doprinose redukciji saobraćajne buke i smanjenju emisije štetnih gasova. Prednost kružnih raskrsnica je i u povećanju
protočnosti saobraćajnog toka, jer su vremenski gubici vozila minimalni. Savremene raskrsnice sa kružnim tokom imaju
osobine koje ih nesumnjivo čine atraktivnim za primenu, a na našim prostorima su nepravedno zapostavljene. U radu su
prikazane osnovne karakteristike kružnih raskrsnica, primeri kružnih raskrsnica u Republici Srpskoj, kao i rezultati ankete
koja se odnosi na ispitivanje nivoa znanja vozača o pravilima koja važe na kružnim raskrsnicama.
Ključne reči: Bezbednost saobraćaja, kružne raskrsnice, ponašanje vozača, Republika Srpska.
1. UVOD
1.1. Podela raskrsnica
Raskrsnice predstavljaju vezne tačke u uličnoj i putnoj mreži. Omogućavaju povezivanje delova putne mreže
u jednu celinu i time funkcionisanje ukupnog saobraćajnog sistema. Zadatak raskrsnica je da na saobraćajno
bezbedan, brz i ekonomski opravdan način izvrše raspodelu korisnika na željene smerove kretanja, uz
minimalne negativne uticaje na životnu sredinu. S obzirom na oblik i način regulisanja saobraćaja površinske
raskrsnicе se mogu podeliti na klasične (ne)signalisane raskrsnice i kružne raskrsnice (tzv. rotore). Kružne
raskrsnice su saobraćajni čvorovi na kojima se regulisanje saobraćaja i pravo prvenstva prolaza vrši isključivo
primenom vertikalne i horizontalne saobraćajne signalizacije [3].
Posebne karakteristike kružnih raskrsnica, a koje ih razlikuju od klasičnih raskrsnica u nivou su: kružne
raskrsnice su raskrsnice kombinovanog neprekinutog i prekinutog toka; vozila u kružnom toku imaju pravo
prvenstva prolaza u odnosu na vozila koja ulaze u kružnu raskrsnicu (“pravilo desne strane“ ne primenjuje
se na kružnim raskrsnicama); vozilo koje ulazi u kružnu raskrsnicu ne zaustavlja se ako ima slobodan ulaz,
već ulazi u kružnu raskrsnicu sa smanjenom brzinom; na malim kružnim raskrsnicama, u urbanim
sredinama, moguće je voziti samo malom brzinom sa prednjim točkovima okrenutim pod većim uglom;
pešaci i biciklisti u kružnim raskrsnicama poštuju ista pravila kao na klasičnim raskrsnicama; zabranjena je
vožnja unazad (i nepotrebna) na kružnim raskrsnicama; dugim vozilima dozvoljeno je da koriste i
neasfaltirani deo kružnog kolovoza (vozni deo središnjeg saobraćajnog ostrva); mala vozila nemaju potrebe
za tim [4