Klasifikacija i tipologija dogadjaja

UVOD

Događaj, kao svesna i ekonomski usmerena ljudska aktivnost, datira iz početka u društvu organizovanog ljudskog življenja, ali ekonomsko izučavanje događaja, a naročito njegovih menadžment aspekata je novijeg datuma. Događaji su nastali i pre pojave novca, a njihov razvoj je usledio nakon prihvatanja tog opšteg ekvivalenta. Dinamičan razvoj događaja odigrao se u XX veku. Ekonomska afirmacija i razvoj događaja označile su promene na strani agregatne ponude tržišnih ekonomija, a koje su istovremeno odgovarale promenama na strani agregatne tražnje.
Razvoj događaja potpomogao je i rešavanje problema zapošljavanja savremene radne snage, a odrazio se i na privredni rast tržišnih ekonomija, tako da danas događaji predstavljaju posebnu ponudu u okviru uslužne ekonomije.
Takođe i razvoj tehnologije, naročito u oblasti komunikacija doprineo je razvoju događaja. Sve više dolazi do pomeranja prema informacionom okruženju realizacije događaja.

POJAM – DEFINISANJE – DOGAĐAJA

Kao rezultat društvenog i ekonomskog razvoja, podizanja životnog standarda, promene zahteva potrošača uslužnih ponuda, povećanja slobonog vremena, promene životnog stila savremenog potrošača i ostalog bio je razvoj i unapređenje specifičnog elementa uslužne ekonomije, odnosno ekonomsko definisanje događaja. Univerzalna definicija događaja ne postoji, ali većina autora se slaže da događaj u ekonomskom smislu predstavlja deo uslužne ekonomije, a budući da se i sama ulužna ekonomija u globalnim okvirima dinamično razvija, pristup definisanju događaja određen je karakteristikama okruženja u kojem pojedini autor radi i stvara.
Događaj polazi od svakog oblika sportskog takmičenja, jer kao takav privlači veliku pažnju javnosti a samim tim i otvaraju mogućnost velikih zarada organizatora i učesnika. Takvi događaji uključuju i zabavne, umetničke, kulturne, kao i poslovne elemente. Događaj je prolazan, a usklađuje trajanje, postavljanje, menadžment i ljude.
Treba spomenuti i termin doživljaj. Doživljaj je uži pojam od događaja. Odnosi se na realizaciju određenih aktivnosti od strane izvršilaca i publike, ima uticaj na njihova čula, zadovoljava potrebe potrošača, a može da ima i unapred pripremljen scenario. Doživljaj može da bude sastavni deo događaja.
Događaj predstavlja specifično osmišljenu ponudu određenog trajanja, u čijoj se osnovi nalazi odgovarajuća ideja. Ta ideja se se ispoljava na tržištu primenom menadžerskog know-how-a, odnosno angažovanjem izvršilaca i materijalnim sredstvima.
Događaj je deo uslužne ekonomije. On uključuje angažovanje ljudskog rada, ali se razlikuje od klasične uslužne ponude jer obuhvata različite koncepre, pristupe, imidže i programe koji predstavljaju vrednost i korist za potrošača. Događaj obuhvata i druga značenja. U ekonomskom smislu događaj je ponuda koja se na tržištu nalazi u procesu razmene sa ciljem zadovoljenja specifičnih, heterogenih i nematerijalnih potreba potrošača.