Kooperativne proizvodnje krompira

Kooperativne proizvodnje krompira

Krompir predstavlja veoma često gajenu i izuzetno strateški značajnu povrtlarsku kulturu u našim uslovima. Zbog toga se za porodične potrebe pre svega ali i za tržište, gaji na vrlo različitim staništima.

Prirodni uslovi
Krompir uspeva u vrlo širokoj amplitudi ekoloških uslova.

Odgovaraju mu umereno vlažna područja do 1300 mnm. Pre svega mu odgovaraju srednje duboka, rastresita zemljišta (dublje i koluvijalne crnice, eutrična i slabo kisela distrična smeđa zemljišta lakšeg sastava) ali se uspešno može gajiti i na drugim zemljištima uz odgovarajuću agrotehniku.

Izbor sorte krompira
Imajući u vidu uslove gajenja i moguće prinose, najviše su zastupljeni, srednje kasna sorta – dezire, a zatim i kondor koje su najizdašnijih prinosa.

U obzir dolaze i sorte jaerla, ostara, resy i kennebe, kao srednje rane sorte.

Tehnologija gajenja
Na prethodno pripremljenom (uzoranom i podrljanom) zemljištu formiraju se brazde 10-15 cm dubine na 0.5 do 0.6 m razmaka. Na dno brazde se ručno rastura mineralno đubrivo NPK 15:15:15 800-1200 kg/ha, a zatim na razmaku 30 cm stavlja semenski krompir i zatrpava (1500-2000 kg/ha). Krajnji rok setve u srednje brdskim predelima je 5.-10. maj.

Okopavanje (ogrtanje) vrši se dva puta. Prvo mesec dana po sadnji uz jaču pojavu korova, drugi put u fazi cvetanja.

Zaštita od krompirove zlatice podrazumeva višekratno tretiranje odgovarajućim hemijskim sretstvima.

Krompir se vadi krajem avgusta – početkom septembra (25 nadnica po hektaru)

Prinosi
Prema podacima Instituta za krompir u Guči prosečan prinos krompira u Srbiji je 10 t/ha. Primenom agrotehnike uz povoljne klimatske uslove mogu se očekivati četvorostruoko veći prinosi.