Liderstvo kao etički osetljivo područje

Uvod
Termin lider uglavnom asocira na sliku moćnh i energičnih pojedinaca koji stoje na čelu pobedničkih armija, na velike predsednike koji određuju sudbinu čitavim nacijama ili direktore velikih multinacionalnih kompanija. Istorija je puna takvih ličnosti (lidera). Značajan deo prikaza istorije upravo se sastoji od delova koji se vezuju za vojne, društvene, političke ili verske lidere. Čitave periode u istoriji obeležile su značajne ličnosti svoga vremena. Veliki je broj legendi i mitova koje pričaju o hrabrim i mudrim vođama i o njihovim podvizima. Predanja, mitovi, legende i knjige u kojima su lideri opisani kao glavni akteri, junaci nadprosečne i harizmatiske ličnosti, poseduju dozu mističnosti i zagonetnosti i ne mogu predstavljati pouzdan izvor informacija za proučavanje i objašnjavanje određenih pojava koje se vezuju za liderstvo.
Liderstvo je uvek bilo interesantan fenomena za sve koji su proučavali organizacije, ali i društvo u celini. Hiljade naučnika je proučavalo liderstvo, njihove karakterne osobine i njihove liderske sposobnosti i veštine koje su bile veoma važne za uspeh ili neuspeh organizacija kojima su upravljali.
Liderstvo je nova pojava u menadžmentu koja potiče od engleske reči leadership. Liderstvo označava oblik vođenja svojstven pojedincima koji su predvodnici. U izučavanju ove pojave treba uočiti postojanje dva termina: liderstvo i lider. Po rečima Džerald Grinberga i Robert Barona:
,,Liderstvo označava proces tokom kojeg jedna osoba utiče na druge članove grupe radi ostvarivanja definisanih ciljeva grupe ili organizacije“ (Matić, 2008: 219). Lider je osoba koja u tom procesu utiče na druge. Iako je definicija liderstva slična definiciji menadžmenta, između ova dva pojma se ne može staviti znak jednakosti.
Menadžment ima četiri značajne funkcije,a to su: planiranje, organizovanje, liderstvo i kontrolisanje. Menadžment se najčešće definiše kao profesija ili veština upravljanja, razumno korišćenje sredstava i načina dostizanja postavljenog cilja. To je kolektivni organ koji u preduzeću obavlja funkciju vođenja, naređivanja, upravljanja i rukovođenja (Mladenović, 2009).

Po rečima Mladenovića (2009), da bi menadžer bio dobar lider mora posedovati znanje i sposobnost da radi sa različitim aspektima motivacije, komuniciranja, sposobnost timskog rada i grupne dinamike. Liderstvo je samo jedna od četiri etape menadžmenta.
Razliku uzmeđu menadžera i lidera osvetljavaju i sledeće različite uloge u organizaciji, koje navodi Varen Benis (Warren Bennis):
– Menadžer je administrator, lider je inovator;
– Menadžer je kopija, lider je original;
– Menadžer održava, lider razvija;
– Menadžer razvija kontrolu, lider poverenje;
– Menadžer u fokusu ima kratkoročnu, lider dugoročnu perspektivu;
– Menadžer drži oči na krajnjem rezultatu, lider na horizontu;
– Menadžer je imitator, lider je inovator;
– Menadžer prihvata status kvo, lider ga osporava;
– Menadžer je klasičan poslušan vojnik, lider je samo svoj;
– Menadžer se trenira, lider se obrazuje;
– Menadžer se brine o tome gde si, lider te vodi na novo mesto;
– Menadžer se bavi sadašnošću, lider se bavi budućnošću;
– Menadžer se bori sa kompleksnošću, lider sa neizvešnošću;
– Menadžer je usredsređen na činjenice, lider na odluke;
– Menadžer smatra da se ispravno rešenje može iskoristiti ponovo u budućnosti, lider se pita da li je potrebno novo rešenje za budućnost;
– Menadžer je zadužen za efikasnost, lider je zadužen za efektivnost (Mladenović, 2009: 15).
Liderstvo se prvo pojavilo u neekonomskim društvenim teorijama i po rečima Haword Gardnera i Emme Laskin lider je: ,,osoba koja, svojim rečima i/ili ličnim primerom, izričito utiče na ponašanje, razmišljanje i/ili emocije značajnog broja ljudskih individua (sledbenika ili opšte populacije)“ ( Adžić).