УВОД

Значај монетарне компоненте за несметано функционисање тржишних

привреда је велики, имајући у виду чињеницу да се природа монетарних агрегата
мења изузетном динамиком, с једне, као и да се и сам карактер савремених
привредних система непрекидно трансформише, с друге стране.

Могуће је закључити да постоји аутономни монетарни механизам који

превазилази једноставне идеје квантитативне теорије новца. Наиме, могуће је све
економске активности пратити како у облику реалних, тако у форми новчаних тј.
монетарних токова.

Основни економски циљ сваке државе је макроекономска равнотежа, а она

подразумева истовремено постизање стабилности цена, високог нивоа
запослености и спољно трговинске равнотеже , уз сталан привредни раст.

1. Монетарна политика

Монетарна политика је скуп правила, прописа, мера и инструмената којима

се   у   монетарној   сфери   друштвене   репродукције   регулише   ниво,   структура   и
динамика   новчане   масе,   као   и   циркулација   новца   у   прометним   каналима
репродукције. Монетарна политика представља примењену научну област која се
састоји из емисионе, кредитне и девизне политике, а уско је повезана са фискалном
политиком у склопу финансијске, односно макроекономске политике. Она је део
опште   економске   политике   која   се   састоји   од   скупа   мера   које   утичу   на   ток
привредног   живота   стварањем,   поништавањем,   расподелом   и   прерасподелом
куповне снаге новца и кредита у националној економији.

Монетарну политику утврђује и спроводи централна банка. У Србији је то

Народна банка Србије. Основни циљ монетарне политике је да да обезбеди
потребну количину новца за обнављање ресурса у производњи и за континуитет
репродукције.

Кредитна политика је део економске политике којом се утврђује начин

креирања   новчаних   средстава   у   коме   преовлађује   кредитни   однос   и   начин
усмеравања   новчаних   средстава   у   коме   преовлађује   кредитни   однос   и   начин
усмеравања   новчаних   средстава   према   потребама   појединих   грана   субјеката   у
процесу репродукције.

Кредитна политика служи и као средство за остваривање циљне функције

монетарне   политике,   пошто   се   давањем   кредита   ствара   новац   и   врши
прераспоређивање   куповних   снага.   Кредитна   политика   може   знатно   допринети
мобилизацији недовољно коришћених фактора производње, као и да утиче на обим
и   регионално   усмеравање   извоза   и   увоза   и   да,   у   одређеној   мери,   допринесе
смањењу потрошње на одређеним подручјима: општа потрошња, лична потрошња
и инвестиције.

Пошто су монетарна и кредитна политика међусобно испреплeтане и

условљавају једна другу најчешће у пракси користимо израз монетарно-кредитна
политика.

Бјелица, В.:

“Финансије (теорија и пракса)”

, Висока пословна школа, Нови Сад, 2001. год. стр. 71

Политику

стопа обавезних резерви

води Народна банка Србије. Повећањем

или смањењем стопе обавезне резерве смањује се или повећава кредитни
потенцијал пословних банака, па и могућност емитовања кредита. Централна банка
прописује проценат на депозите оп видјењу, који пословна банка уплаћује као
обавезну резерву на рачун код НБС. Тиме је стопа обавезне резерве ограничавајући
фактор кредитне и монетарне мултипликације и регулисања креирања примарног
раста.

Стопу резерве ликвидности

самостално одређују пословне банке, ради

регулисања сопствене ликвидности и солвентности. Резерве ликвидности зависе од
нивоа депозита по виђењу и од осцилације у нивоу ових депозита, као и од стопе
резерве ликвидности која се примењује на дати обим депозита по виђењу, код
одговарајуце банке.

Основицу

за обрачун обавезне резерве и резерве ликвидности

одређује

ниво депозита по виђењу код банака. Проширењем или сужавањем основица за
обрачун обавезне резерве и резерве ликвидности, сужавају се и проширују
краткорочни кредити - потенцијала банке, па следствено томе и кредитни
потенцијал.

Селективни реесконтни кредити

су наменски кредити за регулисање

новчаног оптоцаја и ликвидности, као и остварење одређених циљева економске
политике.   Рефинансирање   кредитних   пласмана   у   одређене   наменске   правце
(пољопривреда, продаја опреме и бродова у иностранству, трајна потрошња добара
итд.)   спада   у   домен   инструменрарија   квалитативног   монетарно-кредитног
регулисања.   Суштина   реестонтног   лимита   огледа   се   у   следецем:   уколико
реесконтни   лимит   износи   40%   и   уколико   кредитни   пласман   банке   износи   100
милиона долара, Народна банка Србије треба да рефинансира кредитни пласман у
износу од 40% што знаци да је у крајњој инстанци пословна банка дала кредит у
износу од 60 милиона долара, а НБС осталих 40 милиона долара.

Политику отвореног тржишта

спроводи Народна банка Србије у оквиру

своје функције регулисања новца у оптицају. Народна банка Србије преко банака
купује само преносиве краткороцне вредносне папире, која су издала предузећа на
основу робно-новцаних трансакција и које су авалирале банке. Тиме се емисија
примарног новца непосредно везује за робно-новчане односе привреде.

1.2 Монетарна стабилност и нестабилност

Стабилну вредност новца у једној привреди имамо када домаћи новац без

тешкоћа   обавља   своје   функције.   Тада   кажемо   да   је   вредност   домаћег   новца
стабилна. Вредност новца се састоји у његовој куповној снази. Новцем се купују
разне робе па његова вредност стоји у обрнутој сразмери са ценама. При томе
вредност новца опада или расте. Да вредност новца била стабилна, новцем се мора
управљати   како   на   домаћем   тако   и   на   иностраном   тржишту.   Зато   разликујемо
унутрашњу   монетарну   стабилност   и   нестабилност   и   међународну   монетарну
стабилност и нестабилност.

Унутрашња монетарна стабилност подразумева уравнотеженост робно-

новчаних односа. Тада је домаћа вредност новца стабилна. Супротно, када дође до
поремећаја у робно- новчаним односима, пораста или пада цена онда говоримо о
унутрашњој монетарној нестабилности. Унутрашња монетарна нестабилност
имамо када тражња на страни новца за робом буде већа од понуде робе.

Спојашњу монетарну стабилност имамо када постоји уравнотежен биланс

плаћања   и   када   постоје   стабилни   девизни   курсеви   тј.   када   постоји   стабилност
курсева   домаћег   новца   на   иностраним   курсевима.   У   противном,   када   је
неуравнотежен   биланс   плаћања   и   када   девизни   курсеви   расту   или   падају   онда
говоримо о спојашњој нестабилности. При томе монетарна ситуација једне земље
снажно делује на спојашњу монетарну ситуацију те земље и обрнуто.

2. Неутралност новца

Новац није само средство размене, него он представља и меру вредности

свих осталих роба и услуга. Да бисмо знали да ли се вредност неке робе променила
(порасла или опала) морамо бити сигурни да се вредност новца није променила.

Промена количине новца у оптицају мења његову куповну снагу, тако да

промене цена могу да настану како због утицаја чинилаца који одређују цене, тако
и због промене вредности самог новца.

На тржишту привредни субјекти доносе самостално одлуке о размени. Они

располажу одређеним информацијама о општим условима на тржишту и процењују
будуће стање на тржишту. Због брзине промена појединачних цена, како продаваца
који продају робу тако и купаца који издвајају део свог доходка како би купили
одређену врсту робе, долази до пораста новчане масе у оптицају. Економисти кажу

Лабус, М.:

„Основи економије“

, Економски факултет, Београд, 2007. год, стр 171