Универзитет у Приштини
Факултет за спорт и физичко образовање
Студент:
Бр. индекса:
Семинарски рад из предмета
Атлетика
Тема:
Настанак и развој бацања кугле
проф. Др. Раде Стефановић
Лепосавић, 2013.
Садржај
Увод..............................................................................................................- 2 -
1. Појам атлетике........................................................................................- 3 -
2. Атлетске дисциплине.............................................................................- 5 -
2.1.Трчања у атлетици............................................................................- 5 -
2.2. Скокови у атлетици..........................................................................- 6 -
2.3. Бацања у атлетици............................................................................- 6 -
3. Бацање кугле...........................................................................................- 7 -
3.1. Еволуција технике бацања кугле....................................................- 7 -
3.2. Савремени трендови у техници бацања кугле...............................- 9 -
4. Техника бацања кугле..........................................................................- 11 -
4.1. О’ Брајен варијанта технике бацања кугле..................................- 11 -
4.2. Ротациона варијанта технике бацања кугле................................- 13 -
Закључак....................................................................................................- 14 -
Литература.................................................................................................- 16 -
1
1. Појам атлетике
Реч „атлетика“ потиче из старе Грчке. У преводу на наш језик значи: борити се,
надметати се, такмичити се у брзини, снази и сл.
Велики број аутора покушао је да дефинише појам атлетике, тако да данас имамо
велики број дефиниција. Из свих тих дефиниција можемо закључити:
-
да је атлетика област спорта;
-
да се састоји из: ходања, трчања, скокова, бацања и вишебоја, и
-
да садржи телесне активности настале највећим делом из природних облика
кретања; које се изводе на такмичењу
1
.
Атлетика је једна од темељних и најраширенијих спортских грана. Карактерише је
основни људски покрет и понашање. Због своје свеобухватности зовемо је „краљица
спортова“.
Атлетским вежбама стиче се физичка снага, издржљивост, брзина и окретност.
Такодје, њоме се и учвршћују својства воље, као што су храброст, одлучност и
упорност.
Дисциплине атлетике одликују се моторичким кретањима која се успешно могу
примењивати у току образовног процеса или кроз друге облике вежбања, помоћу
којих се значајно утиче на подизање опште психофизичке способности појединца.
Атлетика је полазиште и темељ за све остале спортове.
Атлетика представља основни и најзначајнији садржај сваких Олимпијских игара.
Међународна атлетска федерација основана је у Стокхолму 1912.године. Од
1983.године одржава се прво на четири, а сада на две године светско првенство за
сениоре и сениорке; од 1986.године за јуниоре и јуниорке; а од 1999.године и за
кадете и кадеткине. Од 1930.године, сваке четврте године одржава се првенство
1
Stefanović, R. (2012). Atletika
3
Европе за сениоре и сениорке, а од 1929.године и Балканске игре. Атлетика је
најразвијенија у САД, а одмах за њом су: Русија, Немачка, Куба и Кенија
2
.
Атлетика је један од најстаријих облика спортских такмичења, још од времена
оригиналних Олимпијских игара из времена старе Грчке, па до модерних
Олимпијских игара данашњих дана. Како се ради о основним дисциплинама трчања,
скокова и бацања, традиција таквих такмичења је стара колико и традиција спорта,
те је историја атлетике у ствари и историја спорта уопште.
Атлетика је започела као спорт на отвореном, те су се такмичења одвијала у складу
са временским условима. Данас је уобичајено да се атлетичари током зимског
периода припремају и такмиче и у затвореним просторима – атлетским дворанама.
Стандардно борилиште за атлетска такмичења је атлетски стадион, који је често
интегрисан са фудбалским стадионом. Ово игралиште састоји се од 8 кружних
елиптичних стаза које су одвојене цртама. Уз саму стазу налазе се и залетиште и
доскочиште за скок у даљ, скок у вис, те скок с мотком, базен с препоном за трку на
3.000м са препонама, као и бацалишта за кугле, копља и кладива.
Атлетска дворана има, готово све елементе као и атлетски стадион. Међутим, неке
дисциплине које су на отвореном стандардне, због мање расположивог простора се
не изводе у дворани. Ту спадају бацање кладива и копља, трка на 3.000м препоне,
маратон. Такође, неке дисциплине су, пак, прилагодјене дворани. На пример, трка на
100м у дворани се најчешће смањује на 60м
3
.
2
sr.wikipedia.org/sr/Atletika
3
www.scribd.com
4
