Obligaciono pravo

POJAM
Obligaciono pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se regulisu obligacioni odnosi, koji su poznati i pod nazivom duznicko-poverilacki odnosi. To su odnosi gde sa jedne strane imamo poverioca a sa druge duznika. Obligaciono pravo regulise pravni saobracaj u kojem dobra materijalne prirode prelaze iz imovine jednog lica u imovinu drugog, ili se vrsi rad, odnosno pruza usluga za drugog uz ili bez naknade.
Obligaciono pravo regulise odnose izmedju fizickih lica (u nasem pravu subjekti obligacionih odnosa mogu biti i pravna lica) povodom prometa materijalnih dobara i usluga na trzistu.

FORMALNI IZVORI
1) Ustav – je najvisi pravni akt i on je istovremeno formalni izvor obligacionog prava. Ustav Srbije utvrdjuje da Republika uredjuje svojinske i obligacione odnose.
2) Zakon o obligacionim odnosima – donet je 1978 god i primenjuje se na obligacione odnose koji nastaju izmedju fizickih lica i izmedju pravnih lica.
3) Posebni zakoni i drugi propisi – zbog specificnosti odredjenih obligacionih odnosa i potrebe da ti odnosi budu posebno regulisani doneti su odredjeni zakoni koji se ubrajaju u formalne izvore oblaigacionog prava (npr. zakon o HOV, zakon o osiguranju, o turizmu…)
4) Opste i posebne uzanse – to su dopunski izvori obligacionog prava, to su kodifikovani obicaji nastali u praksi koje ovlasceni subjekti uoblicavaju u jedan pisani akt.

OSNOVNA NAČELA
1) Nacelo slobode uredjivanja obligacionih odnosa (nacelo autonomije volje, nacelo slobode ugovaranja)
Podrazumeva se sloboda u odlucivanju o zasnivanju obligacionog odnosa, o izboru druge strane, o vrsti i sadrzini odnosa, o izboru merodavnog prava, o nadleznom sudu ili arbitrazi za slucaj spora, o promeni sadrzine ili prestanku obligacionog odnosa. U osnovi ovog nacela je ideja o slobodi coveka da izrazava svoju volju i da saglasno njoj deluje u drustvu. Ovo nacelo je kritikovano jer realnost pokazuje da je volja cesto uslovljena ekonomskom moci i da jaca strana po pravilu namece slabijoj strani svoju volju u zasnivanju obligacionog odnosa.
– Postoje ogranicenja ovog nacela kao sto su:

• prinudni propisi
• javni poredak
• dobri obicaji