ТЕХНИЧКА ШКОЛА
Ћ у п р и ј а
Подручје рада:
САОБРАЋАЈ
Образовни профил:
ВОЗАЧ МОТОРНИХ ВОЗИЛА
Трајање школовања:
ТРИ ГОДИНЕ
УЧЕНИК:
ПРАКТИЧНИ РАД ЗАВРШНОГ ДЕЛА ИСПИТА
Предмет:
БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА
ТЕМА БРОЈ 18
АКТИВНА И ПАСИВНА БЕЗБЕДНОСТ ВОЗИЛА У
СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА
ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК:
Дипл. саоб.инж.
ЋУПРИЈА 2017
2
САДРЖАЈ
УВОД.................................................................................................................................3
1. Активни елементи безбедности возила.....................................................................4
2. Стабилност возила......................................................................................................5
3. Уређај за управљање..................................................................................................5
4. Систем за кочење........................................................................................................6
5. АБС................................................................................................................................7
6. ИДИС.............................................................................................................................9
7. АЦЦ.............................................................................................................................10
8. ЕСП.............................................................................................................................11
9. АСР..............................................................................................................................14
10. Пнеуматици..............................................................................................................14
11. Светлосни и сигнални уређаји................................................................................15
12. Пасивни елементи безбедности возила................................................................15
13. Елементи пасивне безбедности.............................................................................16
14. Историјски развој елемената пасивне безбедности возила................................17
15. Каросерија возила...................................................................................................18
16. Сигурносни појасеви................................................................................................19
17. Ваздушни јастуци.....................................................................................................20
18. Наслони за главу......................................................................................................21
ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................23
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................24
4
1. Активни елементи безбедности возила
Активни елементи безбедности возила директно утичу на настанак
незгоде као што су уређаји за управљање од којих зависи управљивост и
стабилност, уређаји за кочење (ефикасност, стабилност, поузданост), мењач,
поље видљивости возача и евентуално постојање „мртвих” углова, уређаји за
осветљавање пута, уочљивост возила од стране других учесника у саобраћају
(боја, систем сигнализације).
2. Стабилност возила
Стабилност возила представља једну од експлоатационих
карактеристика возила, која показује његову способност да се у различитим
условима креће без опасности да се занесе (проклиза) или преврне.
Стабилност возила зависи од конструкционих карактеристика возила
(висина тежишта, размак осовина и точкова, систем ослањања), својства
пнеуматика и карактеристика подлоге. Стабилност возила се може посматрати у
уздужној и попречној равни. Уздужна стабилност возила подразумева способност
возила да се не превну око предње и задње осовине или да не проклизавају. До
тога може доћи само при великим успонима и падовима. Провера попречне
стабилности је много потребнија, јер је често безбедност саобраћаја угрожена
због попречног исклизавања или превртања возила.
При кретању у правцу попречна стабилност возила може бити угрожена
попречним нагибом пута. На јавним путевима попречни нагиб у правцу се одређује
с обзиром на могућност одводњавања воде са коловозног застора. Попречни
нагиб путничких коловоза је највећи и износи до 4%. Овај нагиб не представља
опасност по стабилност возила.
При кретању возила кроз кривину на возило делује виша сила. Поред
сила које настају услед попречног нагиба кривине, у кривини делује и
центрифугална сила, која зависи од брзине возила, његове масе и радијуса
кривине. Попречни нагиб пута који се ради у кривини има задатак да, поред тога
што обезбеђује одвођење воде са коловоза, смањи утицај центрифугалне силе.
Због тога је његова вредност већа од вредности на путу у правцу. Ако пут има
грађевинских недостатака - стари путеви који се сада реконструишу - ако је
кривина изграђена без попречног нагиба, или - што је још горе - са контранагибом,
то врло негативно утиче на стабилност возила.
5
3. Уређај за управљање
Овај уређај има задатак да обезбеди усмеравање управљачких точкова,
да одржава правац за време вожње и омогући маневрисање на малом простору.
Уређај за управљање може бити такав да се предњи точкови возила који се
налазе у положају заокретања, при скретању возила по хоризонталној равној
површини, после ослобађања точка управљача, сами враћају ка положају за
праволинијско кретање.
Према начину преношења силе, од точка управљача до точкова возила,
уређај за управљање може бити механички и серво уређај. Механички начин
преношења силе се врши углавном код путничких возила, а серво уређај се
примењује код теретних возила и аутобуса.
Слика 1: Делови управљачког механизма (1) точак управљача, (2)
вратило управљача, (3) зупчаста летва
4. Систем за кочење
Уређаји за кочење служе за успостављање кретања возила или на
његово потпуно заустављање. Кочнице су један од најважнијих уређаја на возилу,
битан за безбедност саобраћаја. Возило мора имати потпуно независне две
кочнице и то радну и помоћну. У некој литератури помињу се ножна и ручна
кочница, која се активира притиском на ноге па је зову и ножна кочница, јер делује
непосредно на све точкове. Постоји више начина кочења: помоћу диск кочница,
помоћу добош кочница и комбиновани начин (обично напред диск, позади добош
кочнице). Добош кочнице су знатно старије, једноставније конструкције, теже се
7
АБС има задатак да аутоматски регулише кочионе силе на точковима и
спречава блокирање точкова при кочењу. Најефикаснији систем кочења је када
точкови не блокирају. Тиме се скраћује пут кочења и повећава стабилност и
управљивост возила. Најпре се користио на авионима, да би се избегло неугодно
пуцање пнеуматика приликом слетања, мада своју ограничену примену механички
систем доживео је у тркачким возилима током 60-их година прошлог века.
Немачка фабрика Бош која се сматра зачетником ове идеје, је након готово пола
века развоја у својим погонима, на тржиште 1978. године, лансирала електронски
систем (изворни назив је Антиблокер систем) који је омогућио његову широку
примену.
Уколико возач возила из неког разлога буде принуђен да нагло кочи, у
већини случајева то ради тако да снажно притиска педалу кочнице што доводи до
блокирања точкова и „клизања” возила по путу. На тај начин возач губи
управљивост над возилом, јер возило задржава дотадашњи правац кретања.
Да би одржали управљивост возила, инжењери су морали да спрече
блокирање точкова, тако да тренутак који претходи блокирању точка, АБС
контролер, који добија информације са сензора, опушта „кочницу” и точак
наставља са својим окретањем. Описани механизам се понавља довољно брзо и
независно од возача, али возач то може да осети преко педале кочнице која у том
моменту „пулсира”. На такав начин се на подлогама са добрим коефицијентом
трења, попут асфалта, већина возила опремљена са АБС-ом имати краћи
зауставни пут од оних који су без њега, било да је у питању сув или влажан
коловоз. Насупрот томе, по пљуску или снегу, АБС продужава зауставни пут. У
овим условима блокирани се точкови укопавају, и брже заустављају возило од
оних који се окрећу. Са највећом разликом АБС губи на леду, где се точкови веома
лако блокирају, те се зауставни пут значајно продужава.
Слика 3. Кочење возила без АБС система
