Odnos upravnog odbora i skupštine

Akcionarsko ili deoničarsko društvo je trgovačko društvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na odredjeni broj akcija sa jednakim iznosom. Razvila su se u XIX veku, prvo u Italiji, Velikoj Britaniji i drugim zemljama. Pretčom savremenih akcinarskih društava smatra se Banka svetog Đorđa, osnovana u Đenovi 1407. godine. Prvo akcionarsko društvo u Srbiji je “Prva Srpska Banka” osnovana 1869. godine.

Akcionarsko društvo je pravno lice koje za svoje obaveze odgovara isključivo svojom imovinom. Ono može biti otvorenog ili zatvorenog tipa. Ukoliko je preduzeće javnog tj. otvorenog tipa, njegove se akcije vrednuju na berzi i preduzeće ima obavezu da javno prikazuje izveštaje. Novčani ulog zatvorenog akcionarskog društva na dan uplate iznosi 10.000 evra, dok  kod otvorenog akcionarskog društva iznosi 25.000 evra.

Akcije koje izdaje društvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, a na registraciju u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti njihovog izdavanja, zakonitih imalaca, prenosa akcija, prenosa prava iz akcija, ograničenja prava iz akcija i upis prava trećih lica na akcijama, primenjuju se odredbe zakona kojim se uredjuje tržište kapitala.[1]

U zavisnosti od vrste akcionarskog društva uspostavljaju se organi društva. Organi zatvorenog tipa su direktor, skupština, a zatvoreno akcionarsko društvo može imati i izvršni odbor i generalnog direktora. Organi otvorenog akcionarskog društva su skupština, upravni odbor, izvršni odbor, generalni direktor i sekretar.

Akcionarska društva imaju u nazivu preduzeća sufiks “a.d.”.