Organizacione promene

1. UVOD
Pronalaženjem načina kako da se različite aktivnosti čoveka učine efektivnijim i efikasnijim je zadatak kojim se čovek oduvek bavio. U početku ove aktivnosti, dešavale su se slučajno, sporadično i na osnovu intuicije, a kasnije kako su , poduhvati i sistemi postojali sve zahtevniji i složeniji unoseći prethodno stečeno iskustvo, znanja, metode i postupke polako, ali sigurno rađala se jedna posebna nauka i veština koja je sve više potrebna i neophodna. Ova pre svega veština, a sada i veoma značajna naučna disciplina danas je pod imenom menadžment zauzela svoje mesto pod suncem modernih naučnih disciplina.
U savremenom društvu menadžment predstavlja neophodno oruđe za funkcionisanje različitih tipova organizacija. Naša zemlja i mnoge zemlje istočne Evrope tek su sada na početku ozbiljnog hvatanja u koštac sa primenom metoda planiranja,organizacije i upravljanja u različitim tipovima organizacija. Zato sa sigurnošću možemo reći da polako, ali sigurno ulazimo u tkz. Menadžersku revoluciju.
Savremeni način života i rada donosi sa sobom i savremene pristupe korišćenja menadžmenta kao opšte nauke o upravljanju oragnizacija kao što je strategijski menadžment.
U ovom seminarskom radu poseban akcenat biće dat na vezu i odnose između strategijskog menadžmenta i organizacione dinamike. Promene u oganizaciji i njihova dinamika veoma su često povezane sa strategijskim menadžmentom jer je i sama primena strategije povezana sa promenama u ogranizaciji. Savremeni strategijski menadžment postaje sve usmereniji na jedno ključno pitanje: Kako upravljati promenama u organizaciji? Ovo pitanje pretstavlja suštinu i osnovu sadašnjeg strategijskog menadžmenta koji organizaciju ne posmatra kao statički element već kao promenljivu i dinamičku organizaciju koja se stalno menja.
Promene su postale način i stil života skoro svake organizacije, kako proizvodne tako i neproizvodne. Najznačajniju ulogu u ovom izuzetno značajnom procesu ima rukovodstvo organizacije koje mora imati dovoljno znanja i veština da bi uspešno završilo ovaj složeni proces. U savremenom okruženju značaj i vrednost organizacije ne meri se u njihovoj dugovečnosti i moći, već u sposobnosti da se menjaju i prilagode promenama. Organizovanje i promene karakterišu savremene organizacije i njihov su stalni pratilac. Organizacione promene pretstavljaju proces menjanja i imaju svoj tempo i dinamiku razvoja. I u teoriji iu praksi danas se smatra da su promene, a ne stabilnost, prirodno stanje organizacije. Promene su uzrok razvoja, a ponekad i uzrok propadanja. LJudi su skloni da se opiru promenama želeći da sačuvaju rutine u ponašanju i postupcima.