АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЈУЖНА СРБИЈА
ОДСЕК ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ
ЗАВРШНИ РАД
КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ У ФУНКЦИЈИ
РАЗВОЈА ГОВОРА ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА
Професор:
Студент:
УВОД
Развој говора представља један од најважнијих и најосетљивијих
аспеката укупног развоја детета у предшколском периоду. У овом узрасту
деца се налазе у критичној фази развоја језичких способности, што значи
да је сваки подстицај из окружења од великог значаја за обогаћивање
речника, правилну артикулацију, развој реченице и усвајање граматичких
структура. Улога одраслих — пре свега васпитача и родитеља — огледа се у
томе да обезбеде стимулативно окружење кроз разноврсне и смислене
језичке активности. У том контексту, кратке народне умотворине – као што
су бројалице, загонетке, пословице, брзалице и питице – имају изузетну
вредност. Оне спајају елементе игре, ритма, звука и смисла, што их чини
идеалним средствима за подстицање језичке продукције, развој фонолошке
свести, меморије, пажње и логичког мишљења. Њихов садржај је често
прилагођен деци, забаван је и лако се памти, чиме се олакшава усвајање
нових речи и израза, као и развој осећаја за мелодију и ритам језика.
Теоријска основа проблема темељи се на спознајама из више научних
области. Из развојне психологије се издвајају сазнања о фазама у развоју
говора, значају ране социјализације и говорне стимулације, као и о
5
1. РАЗВОЈ ГОВОРА У ПРЕДШКОЛСКОМ УЗРАСТУ
Развој говора у предшколском узрасту представља један од
најважнијих аспеката укупног психофизичког развоја детета. У овом
периоду, који обухвата узраст од рођења до поласка у школу, дете пролази
кроз интензиван процес усвајања језика, од првих вокализација до
сложених реченица, чиме се поставља темељ за каснију комуникацију,
мишљење, учење и социјалну интеракцију. Говор не настаје спонтано већ се
развија под утицајем урођених способности, али и кроз подстицајно
језичко окружење у коме дете расте и комуницира са одраслима и
вршњацима (Миланковић, 2016).
Језик се у предшколском добу развија у више фаза – од периода
гугутања, преко имитације звукова, првих речи, па све до формирања
реченица и разумевања апстрактнијих појмова. Са око годину дана дете
почиње да користи прве смислене речи, а до треће године речник се
проширује на неколико стотина речи, док се у петом и шестом узрасту дете
служи речником који броји неколико хиљада речи (Радојевић, 2018). Развој
говора тесно је повезан са когнитивним, социјалним и емоционалним
развојем. Кроз говор, дете не само да именује свет око себе, већ и организује
7
