PEDAGOŠKI FAKULTET
PRVI CIKLUS STUDIJA
STUDIJSKI PROGRAM PREDŠKOLSKO VASPITANJE I
OBRAZOVANJA
POREMEĆAJ PAŽNJE KOD DJECE
Seminarski rad iz predmeta Opšta psihologija
NASTAVNIK STUDENT
Doc. dr Aleksandra Vučenović Marina Blažević
Broj indeksa:PPV-632/23
Banja Luka, maj 2024.
4
2. ADHD POREMEĆAJ
ADHD je sindrom, tj. skup simptoma hiperaktivnosti, impulsivnosti i nedostatka pažnje
koji dovode do značajnih teškoća u funkcionisanju u različitim domenima svakodnevnog života
(kuća, škola, socijalni odnosi i dr.), sa početkom u ranom djetinjstvu koji je rijetko prepoznat pre
polaska u školu. To je neurorazvojni poremećaj, tj postoji problem u načinu na koji sazrijevaju
moždane funkcije. U ADHD moždane strukture ne komuniciraju među sobom na tipičan način
zbog čega ta djeca mogu imati više problema od svojih vršnjaka u razmišljanju, učenju,
izražavanju osećanja ili kontroli ponašanja.
Osobe sa ADHD strukturom imaju izvjesnu neurobilošku različitost koja dovodi do toga
da misle drugačije, ponašaju se drugačije i uče drugačije.
U 80% slučajeva postoji nasljedna predispozicija.
Razlikujemo tri tipa ovog problema:
Pretežno hiperaktivno-impulsivni tip: dominira pretjerana aktivnost neprikladna situaciji,
akcija ide pre promišljanja, što ih često dovodi u opasnost i nevolje;
Pretežno nedostatak pažnje tip: raspon pažnje ili interval pažnje je kratak, pometeni su i
rasejani (lako im se pomete tok misli, privuče ih i odvuče bilo koja spoljašnja stimulacija),
pažnja im je selektivna, funkcioniše u dva ekstrema pažnje (ekstremni fokus pažnje i
izrazito loša koncentracija kada su u pitanju svakodnevne školske aktivnosti);
Kombinovani tip, koji je i najčešći.
Djeca i osobe sa ADHD ne mogu sebe da natjeraju da budu pažljivi ako im je nešto
dosadno, koliko god to htjeli. Kada im je nešto interesantno, mogu da uđu dublje u problem i
budu kreativniji od ostale djece. Imaju “lovački um”, pa neće obraćati pažnju na ono što je rutina
na času. Nemaju sposobnost za postavljanje prioriteta. Radoznalost je često “gorivo” za njihovu
impulsivnost. Skloni su pretjeranom reagovanju, imaju loš osjećaj za vrijeme, ekstremna
kolebanja energije i radne sposobnosti, potrebu za čestim pohvalama i nagradama. S druge
strane, spontani su, kreativni, sa visokim energetskim nabojem i hiperfokusom.
Školski sistem nije napravljen po njihovoj mjeri, pa se često osjećaju hendikepiranim i
gube samopoštovanje. Kod više od polovine će se ispoljiti ispadi u ponašanju prema
autoritetima, neposlušnost, napadi bijesa, trećina će imati sporiji emotivni i socijalni razvoj,
