Značaj plodoreda u organskoj proizvodnji, ogleda se u činjenici da nudi efikasan sistem ratarenja
koji se veoma dobro prilagođava postavljenim uslovima sa dugoročnim stabilizovanjem i
unapređenjem agroekosistema.

Plodored predstavlja planiranu smenu biljnih vrsta (useva) u prostoru i vremenu. Plodored treba
napraviti za najmanje četiri godine.

Plodored   je   jedan   od   najstarijih   agronomskih   zahvata.   U   konvencionalnoj   proizvodnji   je   u
potpunosti zanemaren, dok u organskoj proizvodnji predstavlja obaveznu agrotehničku meru.
Primena plodoreda doprinosi sigurnosti i uvećanju prinosa, usklađenosti proizvodnih delatnosti
gazdinstva,  kao  i  odnosa  pojedinih  useva,  sistema  obrade,  đubrenja i  drugih  agrotehničkih  i
ekonomskih   mera,   a   istovremeno   i   očuvanju   životne   sredine.   Pored   navedenog,   uvođenjem
leguminoza u plodored energija se čuva u odnosu na monokulturu kukuruza za 25 do 50% .

Ako se žele uvesti dva ili više plodoreda, površina gazdinstva se deli na željeni broj plodorednih
kompleksa. Broj plodorednih polja zavisi od veličine površine, cilja proizvodnje, plodnosti
zemljišta, raspoložive mehanizacije i radne snage.

Odabir useva je vezan za orijentaciju gazdinstva, vrednost useva u održavanju plodnosti
zemljišta, stvaranju i čuvanju hraniva, kao i sposobnost useva u suzbijanju bolesti, štetočina i
korova.

U sistemima organske proizvodnje vrlo važnu ulogu ima sistem više žetvi godišnje, posebno
postrna i naknadna setva, setva ozimih međuuseva, poduseva, združenih i useva za zelenišno
đubrenje.

Plodoredni plan se ne može gotov preuzeti iz knjiga ili prepisati od komšije, već se mora u
potpunosti prilagoditi uslovima svakog pojedinačnog gazdinstva, vrednosti useva za održavanje
plodnosti, sposobnosti čuvanja hraniva, mogućnosti suzbijanja korova, bolesti i štetočina,
raspoloživosti radnom snagom, kao i mehanizacijom.

Vrste i sorte koje čine plodored su one:

•  koje su tražene na tržištu,
•  o čijoj proizvodnji proizvođač ima dovoljno znanja i iskustva,
•  za čiju proizvodnju postoji raspoloživa oprema,
•  za   koje   se   način   đubrenja   i   obrade   može   prilagoditi   tipu   zemljišta   i   ostalim   lokalnim
agroekološkim uslovima,

• za koje postoji dovoljno radne snage na gazdinstvu,
• čiji se optimalni rokovi setve i berbe uklapaju u optimalan raspored korištenja prirodnih i
ljudskih resursa na gazdinstvu,
• čija se proizvodnja uklapa u raspoloživi budžet, a proizvodnja pri tom, obećava ekonomičnost.

Biljne vrste koje treba uvrstiti u plodored kao pokrovne useve:

• Grahorice
• Repica, je pogodan zimski pokrovni usev (pre krompira) i živi malč u krompiru
• Raž kao zimski međuusev jer brzo formira žiličast korenov sistem i sprečava ispiranje azota

Efekti plodoreda se ne uočavaju u kratkom vremenskom periodu i to je jedan od glavnih razloga
zbog koga ga proizvođači teško prihvataju kao obaveznu agrotehničku meru.
Pozitivni efekat na visinu prinosa ispoljava se tek nakon 2-3 plodoredne rotacije (6-10 godina),
dok se dinamika hemijskih i fizičkih osobina zemljišta stabilizuje nakon 15-20 godina.
U dugoročnom posmatranju kumulativan efekat plodoreda je jako važan za stabilizaciju i
unapređenje agroekosistema.
Zbog nastalih klimatskih promena i izmena u sistemu ratarenja plodoredima treba posvetiti još
veću pažnju analizirajući efekte različitih plodoreda i donoseći odgovarajuće zaključke.

Idealan plodored bi trebao da ispuni sledeće:

• stavlja u funkciju svo raspoloživo znanje i resurse,
• na najbolji mogući način koristi sezonske agroekološke uslove,
• ravnomerno upošljava svu raspoloživu radnu snagu tokom godine,
• zadovoljava zahteve tržišta,
• pomaže da se izbegnu napadi bolesti i štetočina u najkritičnijim fazama vegetacije useva,
• sprečava opstanak i razvoj zemljišnih patogena,
• efikasno suzbija korove,
• osigurava dovoljno hrane za stoku na gazdinstvu,
• sadrži samo vrste i sorte koje su dobro prilagođene lokalnim proizvodnim uslovima,
• ne dozvoljava da zemljište ostaje „golo“ – nezasejano u dužem periodu,
• na najbolji način koristi dobre osobine prethodnog useva.

Proizvodnjom useva u plodoredu postiže se sledeće:



održavanje i povećanje plodnosti zemljišta (bolja struktura, više azota i humusa),



imobilizacija teško topivih hraniva,



regulacija bolesti, štetočina i korova,



smanjenje gubitka hraniva ispiranjem,



očuvanje biodiverziteta,

