Pojam i znacaj troskova u poslovanu preduzećem

Uvod
Preduzeća ili preduzetničke organizacije su privredni subjekti u kojima se obavljaju ciklusi reprodukcije na bazi društvene podele rada. Ovi organizacioni sistemi predstavljaju samostalne subjekte društvene raprodukcije, koji se povezuju u makroekonomski sistem cirkulacijom vrednosti u pojedinim fazama: proizvodnji, razmeni i potrošnji.
Svaki put kada se neki od resursa u preduzeću uloži u proces proizvodnje: npr. materijalni u obliku tekuće ili stalne imovine, finansijska imovina te čovekov fizički ili umni rad, a zbog stvaranja učinaka u obliku proizvoda ili usluge prouzrokuje se trošak. U procesu stvaranja zarade pojava troškova je nužnost.
Osnovni motiv organizovanja proizvodnje u preduzeću jeste profit. Profit je deo novonastale vrednosti koja ostaje preduzeću nakon podmirenih svih troškova proizvodnje. Pošto je profit neophodan uslov njegove egzistencije, preduzeće nastoji u što većem stepenu poboljšati svoju profitabilnost i time ostvariti veći profit. Troškovi, koji nastaju u procesu proizvodnje, su činioci od kojih profitabilnost poslovanja preduzeća najviše zavisi.

1. POJAM I PODELA TROŠKOVA
Troškovi predstavljaju u novcu izraženu vrednost utrošenih resursa u proizvodnji novih ili stvaranju određenih učinaka.
U užem smislu pod troškovima se smatra potrošnja resursa zbog izrade novih proizvoda. Troškovi shvaćeni na ovaj način imaju karakter prenete vrednosti. Prema pojmovnom određenju u najužem smislu troškovi predstavljaju svesno uništavanje korisnih resursa u procesu proizvodnje s namerom da se u zamenu za to dobiju još korisniji proizvodi, odnosno neki drugi učinci. Može se reći da troškovi predstavljaju vrednosno izražene utroške rada, materijala, trajne i tekuće imovine te tuđih usluga zbog ostvarivanja određenih učinaka ( proizvod, roba ili usluga). Iz ovog pojmovnog određenja vidljivo je da se naglasak stavlja na vrste troškova.
Podelu troškova moguće je izvršiti prema brojnim kriterijima i to:
– Prema elementima proizvodnje: troškovi materijala, sredstava za rad i troškovi radne snage;
– Prema mestu nastanka: troškovi režijskih poslova i proizvodnog izvršenja;
– Prema vezanosti za nosioce: pojedinačni i zajednički ;
– Prema načinu obračuna po nosiocima: direktni i indirektni;
– Prama uslovljenosti proizvodnjom i njenom pripremom: fiksni, relativno fiksni i proporcionalni.
Svako preduzeće ima drugačiju strukturu troškova, koja se razlikuje zavisno od vrste i veličine preduzeća, područja na kome preduzeće posluje, organizacije, broja zaposlenih itd. Kako faktori koji se angažuju u procesu proizvodnje mogu biti fiksni i varijabilni, tako i troškovi u preduzeću mogu biti fiksni i varijabilni.
Razlikujemo troškove u kratkom i dugom vremenskom periodu. Ova podela proizilazi iz činjenice što su u kratkom vremenskom periodu neki inputi u proizvodnji fiksni, a neki varijabilni, dok su u dugom vremenskom periodu svi inputi u proizvodnji varijabilni.
Troškovi nisu nepromenljiva kategorija. Oni se kontinuirano menjaju u zavisnosti od promene korišćenja proizvodnog kapaciteta. Zbog toga se fiksni i varijabilni troškovi nazivaju još i troškovima kapaciteta.