Pojam, vrste i funkcije kredita

Uvod

Kredit je za banku kao poverioca dužnicko poverilacki posao, gde je banka kao poverilac upošljava raspoloživi deo slobodnih  novčanih sredstava , pri čemu koristi odeređene forme obligacionih formi, uzima određeni oblik  ličnog  ličnog ili realnog jemstva koji je dužnik  dužan da prezentira banci, kako bi banka kao poverilac bila stručna da će dužnik  uredno i na vreme  izvršiti  svoje obaveze prema poveriocu.

Sam kreditni zahtev dužnika  mora biti na odgovarajući način dokumentovani ekonomski  obrazložen  u pogledu svrhe za  koju će dužnik  traženi  novac  iskoristi.

Za kredit se često kaže da predstavlja sredstvo usmeravanja  aktivnosti i razvoja  privrede . U odnosu na proces reprodukcije , kredit ima znacajnu funkciju, jer omogućava likvidnost  i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i uvećava  proces proizvodnje i uspostavlja ravnotežu  robno- novčanih odnosa na tržistu.

 
1 Pojam Kredita

Kredit je jedna od najznačajnijih bankarskih poslova, kako danas tako i u prošlosti. U uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima pozajmljivanja novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče savremenih banaka. Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, zaštita od rizika itd. Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje. Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju svoje privredne poduhvate i da obezbede razna potrošna dobra.
U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno-novčanih odnosa kredit dobija ekonomski karakter. U robovlasništvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina. ¨U kapitalističkim uslovima proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita više ne funkcioniše samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama tržišne ekonomije nema isključivo potrošački karakter, već se prvenstveno upotrebljava za proširenje proizvodnje, mada se delimično daje i u potrošačke svrhe, i to pre svega da se roba lakše realizuje i smanje zalihe neprodatih proizvoda.¨ ¨U savremenim uslovima kredit se najčešće izražava, nastaje i gasi u novcu.¨

Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje najširih potreba gradjana, privrede i društva. Takodje ima snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznačajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima i slično. Bez kredita proces reprodukcije u znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen.

Pored svih ovih ¨pozitivnih ¨efekata, kredit ima i neke negativne efekte. Naime, prekomerna ekspanzija kreditnog finansiranja privrednih subjekata, iste dovodi u stanje prezaduženosti što znatno slabi njihovu reproduktivnu sposobnost.