Poljoprivredа i privredni razvoj Srbije

UVOD

U ovom radu razmatraćemo temu poljoprivrede kao privredne delatnosti i njene razvojne aspekte. Počeću sa uvodom odnosno osnovnim pojmovima kojim ću započeti izlaganje.

Poljoprivreda jeste delatnost u kojoj se korišćenjem zemljišta, gajenjem korisnih biljaka i životinja dobijaju primarni proizvodi odgovarajućeg biljnog odnosno životinjskog porekla. Ona uključuje i njihovu preradu kako bi se ovi proizvodi doveli u stanje da mogu da zadovolje neku potrebu.
Poljoprivreda ispunjava brojne zadatke:
    Obezbeđuje hranu
    Obezbeđuje sirovine za mnoge oblasti prerađivačke industrije
    Uslovljava razvoj industrije
    Deluje na bilans spoljnotrgovinske razmene
Specifičnosti poljoprivedne proizvodnje su:
    Visoka zavisnost od prirodnih uslova
    Posledično veći ili manji skokovi/padovi u proizvodnji
    Veći poslovni rizici
    Nestabilnost dohotka poljoprivrednika
    Proces proizvodnje je pretežno vezan za zemljište što dovodi do određenih oraganizaciono-tehnoloških i društveno-ekonomskih problema
    Organska proizvodnja, čiji su proizvodi po pravilu živi svet

Agroprivreda je veoma složen privredni sektor koji obuhvata mnoštvo organizacionih oblika poslovanja raspoređenih na tri segmenta. Prvi se odnosi na dofarmersku oblast (stvaranje agrarnih inputa :proizvodnju traktor i poljoprivrednih mašina, proizvodnju hemikalija za poljoprivredu itd.), drugi predstavlja farmerski deo(odnosno poljoprivrednu proizvodnju), a treći – postfarmersko područje agroprivredne aktivnosti (koja obuhvata industrijsku i zanatsku preradu i trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima). Efikasno funkcionisanje naše agroprivrede je od velikog značaja, jer se u njoj ostvaruje oko 2/5 ukupnog društvnog proizvoda.

Da bi jedna nacionalana ekonomija vodila poljoprivredu kao sastav agroprivrede na pravi način potrebno je da ima adekvatnu agrarnu politiku.
Agrarna politika je onaj deo ekonomske politike jedne nacionalne ekonomije koji je usresređen na usmeravanje razvoja poljoprivrede i sa njom neposredno povezanih aktivnosti po različitim osnovama. Njena bitna obeležja i osnovni principi određeni su karakterom društvenih, ekonomskih odnosa sa jedne, i dostignutim nivoom razvijenosti proizvodnih snaga sa druge strane. Agrarnu politiku čini nekoliko međusobno povezanih elemenata koji deluju u određenom prostoru i vremenu, a kao njihov zajednički rezultat postižu se promene u oblasti poljoprivrede. Ti elementi su: cilj agrarnopolitičke aktivnosti; sredstva, mere i metode delovanja; nosioci agrarne politike.

ISTORIJA

Kao sektor privrede, poljoprivreda je prešla dug put razvoja od primitivnog načina proizvodnje do savremene, moderne faze u razvijenim zemljama. Tokom veoma dugog istorijskog razdoblja razvoj ove aktivnosti bio je izuzetno spor, iako je za sve to vreme predstavljala osnovnu privrednu delatnost u kojoj se stvarao najveći deo proizvoda sve do industrijske revolucije. Napredak poljoprivrede uslovljen je prirodnim, ali i društveno-ekonomskim faktorima. Sada će biti predstavljen taj istorijski put poljoprivrede sve do savremenog doba i njegovih odlika u Srbiji.

Poljoprivreda je nastala u različito vreme i na različitim mestima, pripitomljavanjem raznovrsnih životinja i kultivisanjem bilja, njeni počeci sežu još u praistoriju. O razvoju poljoprivrede na prostoru Evrope se zna više u odnosu na razvoju u ostalim delovima sveta. Njen razvoj se u Evropi prati od vremena starogrčkog/vizantijskog perioda iz koga su ostali pisani izvori. Na osnovu arheoloških istraživanja može se zaključiti da je prelaz iz lovno-sakupljačke faze na proizvodnu bio i u ovom delu sveta mnog pre vremena pisanih izvora.

Protekli razvoj poljoprivrede možemo posmatrati kroz period nakon Drugog svetskog rata. Kada se posmatra razdoblje od Drugog svetskog rata do danas u celini je ostvareno udvostručenje proizvedene količine hrane po stanovniku, što je značajno ukoliko se uzme u obzir da je u istom periodu i stanovništvo poraslo 1.5 put. Kada su u pitanju neki proizvodi, tokom poslednje decenije smanjene su proizvedene količine po stanovniku, kao kod šljiva, grožđa i duvana. Značajna karakteristika u razvoju poljoprivrede kroz istoriju bilo je stvaranje i paralelno razvoj dva sektora, privatnog i društvenog. Društveni sektor je stvoren tokom svojinskih promena koje su izvršene u celoj nacionalnoj ekonomiji kako bi se ona uskladila sa socijalističkim načinom privređivanja. Razvoj ova dva sektora svojine u poljoprivredi se bitno razlikovao tokom celog razdoblja. Na jednoj strani se formirao moderan, društveni sektor poljoprivrede, a na drugoj se ostvarivao znatno sporiji rast i razvoj privatnog sektora.

U nastavku rada biće više reči o modernim tokovima u razvitku poljoprivrede.