Principi urednog knjigovodstva

Uvod

Knjigovodstvo je evidentiranje finansijskih promena. Pod tim promenama se podrazumevaju prodaja, kupovina, prihodi i rashodi od strane fiyičkog ili pravnog lica, odnosno poslovne promene visine i/ili strukturu imovine i kapitala.

Evidentiranje finansijkih promena može se vršiti po metodi prostog ili dvojnog knjigovodstva. Principi ili načela urednog knjigovodstva imaju za cilj da osiguraju pottreban kvalitet ili korisnost knjigovodstvenim podacima kako bi oni bili upotrebljivi za kontrolu poslovanja i poslovno odlučivanje. To je razlog da se u organizaciji knjigovodstva, u modeliranju knjigovodstvenih instrumenata, u potpisivanju i primeni postupaka i pri radu sa tim instrumentima moraju uvažavati principi urednog knjigovodstva.
Globalna procedura knjigovodstva predpostavlja korišćenje niza knjigovodstvenih instrumenata koji su poveyani u jedan celovit sistem, knjigovodstveni sistem. Ispunjenje ciljeva, koji su dodeljeni knjigovodstvenom sistemu, kao ispunjenje ciljeva koji trebaju da budu realizovani korišćenjem pojedinih pravila, koje nazivamo principi urednog knjigovodstva.
U principe ili načela urednog knjigovodstva, ubrajamo:

• Princip potunosti
• Princip ažurnosti
• Princip hronološkog reda
• Princip mogućnosti provere
• Princip jasnosti
• Princip ekonomičnosti
• Princip materijalne ispravnosti

Princip potpunosti

Ovaj princip zahteva sveobuhvatnu knjigovodstvenu evidenciju računovodstvenih kategorija i promena koje se na njima dešavaju tokom poslovanja preduzeća. U skladu sa ovim zahtevom, neophodno ja da intervenisanjem budu obuhvaćeni svi delovi imovine sa kojom preduzeće raspolaže na dan bilansa i da svi poslovni događaji koji nastanu u toku poslovanja, a tiču se imovine, kapitala i obaveza, budu proknjiženi na odgovarajućim računima. Ovaj princip polazi od toga da, kao što računovodstvo treba da obezbedi praćenje svih poslovno – finansijkih transakcija u preduyeću, organizacijom računovodstva treba obuhvatiti sve delove reačunovodstvene funkcije, bez obzira na način njihove segmentacije. Drugim rečima, organizacionim ustrojstvom računovodstvene funkcije, treba obezbediti izdavanje, prikupljanje i obradu računovodstvene dokumentacije i podataka predračunskog i obračunskog karaktera , kao i prezentaciju potrebnih pokazatelja i informacija odgovarajućim korisnicima na svim nivoima i u svim organizacionim jedinicama.
Nedostatak potrebnih pokazatelja i informacija o ukupnim aktivnostima svih segmenata preduzeća uslovilo bi nedovoljnu povezanost određenih elemenata i celine kao i nedovoljnu informacionu osnovu za upravljanje svim delovima procesa ukupne aktivnosti preduzeća. S druge strane, ni organizaciona rešenja koja teže stvaranju suvišnih detaljnih podataka i informacija nisu uvek prihvatljiva. Takva rešenja imaju za posledicu glomaznu, neefikasnu i iznad svega skupu a nopotrebnu organizaciju računovodstvene funkcije.
Rešenje je upravo u obuhvatanju organizacionim rešenjima svih segmenata računovodstvene funkcije, ali sa predhodno utvrđenim optimalnim obimom stvaranja i distribuiranja potrebnih podataka, pokazatelja i informacija korisnicima