Pravni fakultet - Priština
u Kos.Mitrovici
Predmet: Menadzment preduzeća
Tema: Proces upravljanja ljudskim resursima
-seminarski rad-
U Kos.Mitovici, 2015.
1
Sadržaj:
1. Uvod.................................................................................................3
2. Pojam,predmet i ciljevi upravljanja ljudskim resursima.....................4
3. Specifičnosti ljudskih resursa...........................................................7
4. Funkcije upravljanja ljudskim resursima...........................................10
5. Proces planiranja ljudskih resursa.....................................................11
6. Menadzment ljudskih resursa.............................................................13
7. Ljudki resursi kao izvor bogatstva.......................................................14
8. Zaključak.............................................................................................16
9. Literatura..............................................................................................17
2
1. Pojam,predmet i cilj upravljanja ljudskim resursima
Pod ljudskim resursima
se podrazumevaju ukupni ljudski potencijali u
organizaciji raspoloživa znanja i iskustva, upotrebljive sposobnosti i veštine,
moguće ideje i kreacije, stepen motivisanosti i zainteresovanosti za ostvarivanje
organizacionih ciljeva. Ljudski resursi su veoma važni za banku iz dva razloga:
Ljudi utiču na ekonomsku efikasnost. Oni kreiraju i proizvode robe i usluge,
kontrolišu kvalitet, plasiraju proizvode, upravljaju finansijskim sredstvima, te utvrđuju
opštu strategiju i ciljeve organizacije. Bez efektivnih ljudi ne bi bilo ni ostvarenja
ciljeva banke ili bilo koje druge organizacije.
2
Ljudski resursi čine značajan izdatak ili trošak poslovanja. U zapadnim
zemljama, posebno u velikim kompanijama, troškovi radne snage čine 20-30%
ukupnih troškova, negde čak i do 50%. U privredama u tranziciji, zbog nižih cena
radne snage, ovaj procenat je nešto niži, ali nije nimalo zanemarljiv.
3
Pod ljudskim resursima se podrazumijeva ukupan duhovni i fizički potencijal
zaposlenog, kako skriveni tako i korišćeni potencijal. Osnovu tretiranja ljudi kao
resursa čini težnja da se ovaj potencijal izjednači u tretmanu sa ostalim poslovnim
resursima preduzeća, kako u pogledu troškova, tako i u pogledu njegove
funkcionalne veze sa procesom rada.
4
Ljudski resursi raspolažu znanjem koje je neophodno za obavljanje radnih
aktivnosti i razvoj preduzeća. Oni poseduju inovatorske kvalitete,
intelektualne, biološke i fiziološke potencijale bez kojih se ne može odvijati
proces rada. Pribavljanje ovog resursa i njegovo radno angažovanje je ključni
zadatak menadžmenta preduzeća. Zbog toga se i čitav koncept tretiranja
zaposlenih u preduzeću kao ljudskog resursa razvio u okviru menadžmenta, i
2
www. hzz.hr
3
www. rztr.co.yu
4
isto
4
to u onoj fazi njegovog razvoja kada je nadležnost za obavljanje značajnog
dela aktivnosti vezanih za zaposlene preneta sa kadrovskog menadžera na
ostale menadžere u preduzeću.
Pojam
„ljudski resursi”
je novijeg datuma jer je uz mnogo osporavanja i
kritike, u novije vreme ušao u upotrebu. Kritičari takvog načina oslovljavanja
zaposlenih polaze od pretpostavke da je on ponižavajući za čoveka, jer ga
poistovećuje sa objektom upravljanja i svodi na nivo dodatka mašini,
odnosno na sredstvo ekonomskog iskorišćavanja i nemilosrdne
eksploatacije.
Upravljanje ljudskim resursima
se posmatra kao strateški interes
organizacije kojim se bave viši nivoi menadžmenta. Efektivno korišćenje ljudi u
organizacijama može da obezbedi konkurentsku prednost na domaćem kao i na
inostranom tržištu. Upravljanje ljudskim resursima (HRM) bavi se projektovanjem
formalnih sistema u jednoj organizaciji kako bi se obezbedilo efektivno i efikasno
korišćenje ljudskog kapitala u ostvarenju ciljeva organizacije.
5
Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management) se u
organizacionoj teoriji i praksi javlja krajem osamdesetih, početkom devedesetih
godina prošlog veka, kada se ljudski faktor počinje posmatrati kao predmet
upravljanja.
Upravljanje ljudskim resursima se pozicionira u sferi vođenja, odnosno
usmeravanja ljudi u organizaciji, a zasniva se na ključnim kategorijama
organizacionog ponašanja kao što su:
-
motivisanje,
-
odnosi pojedinaca i grupa,
-
organizaciona socijalizacija,
-
organizaciona kultura itd.
Tretiranje ljudi u procesu rada kao resursa, tj. kao određeni radni potencijal,
usložnjava proces upravljanja njegovim korištenjem i razvojem. Iz tog razloga, za
efikasno upravljanje ovim resursom neophodna su određena teorijska znanja, kao i
5
Stavrić B, Kokeza G, Milačić S, Mitrović Lj, op.cit, str.241.
5
