S e m i n a r s k i r a d
Predmet: Ekološki menadžment
Tema: PROCESI U EKOMENADŽMENTU
Ekološki menadžment
2. ODRŽIVI URBANI RAZVOJ
Održivi razvoj je put koji obezbeđuje korišćenje dobara na način koji zadovoljava
potrebe razvoja sadašnjih generacija, a obezbeđuje i buduće generacije da i one zadovolje
svoje potrebe. Briga za održavanje i poboljšanje kvaliteta životne sredine i zaštite zdravlja
ljudi sve više raste. Postizanje učinaka u zaštiti životne sredine zahteva od svih aktera
prihvatanje obaveze da se sistematski pristupi uvođenju sistema upravljanja zaštitom životne
sredine (Environmental Management System (EMS)) i njegovom stalnom poboljšanju.
Urbani prostor plaća visoku cenu razvoja i bez uvažavanja ekoloških zakonitosti i
poštovanja osnovnih ekoloških kriterijuma dalji razvoj, jednostavno ne bi ni bio moguć.
Svedoci smo da je stanje kvaliteta životne sredine u gradovima sve problematičnije. U tom
cilju treba preduzeti dve vrste aktivnosti:
1.već degradiranu sredinu treba dovesti u stanje koje ne ometa funkcionisanje života,
2. zaštititi je na postojećem nivou kvaliteta.
Obe aktivnosti se mogu postići sistemom mera usmervanja i upravljanja. Sistem
različitih mera koje, kroz sistem organizacije društva, obezbeđuju kvalitetniju životnu sredinu
može se definisati kao upravljanje životnom sredinom. Prilikom sprovođenja ovih mera u
praksi mora se poći od organizacione, finansijske i pravno-legislativne konsolidacije u oblasti
zaštite životne sredine.
Ekološki sistem poseduje karakteristike dinamičnog i otvorenog sistema u kojem
antropogeni uticaj konstantno narušava postojeću ravnotežu u njemu i preti da jednog dana
ravnoteža bude uspostavljena na štetu ljudi. način korišćenja raspoloživog prostora u okvirima
formiranja i razvoja urbanih naselja predstavlja jedan od bitnih faktora kojima čovek svesno
utiče na stanje u svom ekosistemu.
Održivi razvoj grada može se posmatrati samo kroz integralnost ekonomskog,
socijalnog, komunalnog i ekološkog razvoja, Jasno je da se principi održivog razvoja moraju
sprovoditi prilikom planiranja ili rekonstrukcije urbanih naselja, kao i pri samom gradskom
funkcionisanju. Pri tome se ne sme zaboraviti da grad predstavlja poseban entitet i kompleks
prirodnih uslova i fizički izgrađenih struktura. U urbanom prostoru dominiraju ekonomski,
socijalni, komunalni i ekološki problemi pa je iz tog razloga potrebno postizanje konsenzusa
razvoja ove četiri oblasti. Postizanje ciljeva integralnog i održivog razvoja grada obezbeđuje
se uravnoteženim razvojem i odnosima između ove četiri komponente. To je preduslov za
postizanje suštitnki kvalitetnog nivoa života u gradu.
Slika 1: Komponente održivog razvoja urbanih naselja
Strana
4
EKOLOŠKI
RAZVOJ
EKOLOŠKI
RAZVOJ
SOCIJALNI
RAZVOJ
SOCIJALNI
RAZVOJ
KOMUNALNI RAZVOJ
KOMUNALNI RAZVOJ
EKONOMSKI RAZVOJ
EKONOMSKI RAZVOJ
INTEGRALNI RAZVOJ
GRADA
INTEGRALNI RAZVOJ
GRADA
Ekološki menadžment
Može se reći da je cilj urbanog ekomenadžmenta poboljšanje kvaliteta životne sredine u
gradovima. To podrazumeva postojanje niza mera kojima se obezbeđuje optimizacija
prirodnih i društvenih činilaca koji neposredno utiču na kvalitet urbane sredine i kvalitet
uslova života ljudi.
Kvalitet životne sredine se definiše državnim standardima ali i uredbama i aktima koje
donose lokalni organi uprave. Ovim propisima određuju se norme koje mora da zadovolji
određena sredina da bi se smatrala povoljnom za život, rad i odmor stanovnika.
3. NAČELA UPRAVLJANJA ŽIVOTNOM SREDINOM
Ekomenadžment mora biti jedan od osnovnih principa urbanističkog planiranja s
obzirom da grad predstavlja složen polifunkcionalni sisitem. Stoga, prostorni raspored
elemenata i funkcija su veoma značajni kako zbog funkcionisanja zajednice, tako i zbog
kvaliteta života u gradu. Upravljanje životnom sredinom nije samo vezano za problem
zagađivanja vode, vazduha i zemljišta, već i za obezbeđivanje ravnoteže u ekosistemima i
zaštitu prirode, kao i za upravljanje resursima, razvoj tehnoloških procesa i opreme,
usavršavanje pravnih akata, sistem ekološkog obrazovanja i drugo.
Osnovu za funkcionisanje efikasnog sistema upravljanja životnom sredinom čine
usaglašena načela, razgraničene nadležnosti i savremene i efikasne društveno-upravne mere.
Sagledavajući specifičnosti vezane za jedan urbani prostor mogu se izdvojiti pet grupa
aktivnosti koje, u međusoboj interakciji, imaju za rezultat efikasan sistem ekomenadžmenta,
to su:
1.
ekonomsko prostorni aspekti upravljanja,
2.
pravne osnove upravljanja,
3.
tehničko-tehnološki aspekt,
4.
organizacioni (institucionalani) nivo upravljanja,
5.
informacioni sistem kao osnova upravljanja.
Koje će se vrste akcija preduzeti, u cilju poboljšanja kvaliteta životne sredine, zavisi od
potreba za nivoom kvaliteta, stanja same sredine, urbanih karakteristika, organizacionih i
tehničkih mogućnosti zajednice da sprovede predviđene mere.
Sllika 2: Aktivnosti u sistemu ekomenadžmenta
Do sada je u svetu doneto više rezolucija, programa, deklaracija i drugih dokumenata u
kojima su data neka opšta uputstva koja bi trebalo da se poštuju prilikom razvoja gradova.
Prilikom ekološkog planiranja održivog razvoja grada mora se voditi računa o graničnom
(ekološkom) kapacitetu prostora. Ojav koncept se zasniva na proučavanju i definisanju
sposobnosti određenog prostora (ekosistema) da prihvati emisiju zagađujućih materijala i
Strana
5
EKOMENADŽMENT
EKOMENADŽMENT
Ekonomsko-prostorni
aspekt
Ekonomsko-prostorni
aspekt
Tehničko-tehnološke
mere
Tehničko-tehnološke
mere
Organizaciono-
institucionalni nivo
Organizaciono-
institucionalni nivo
Pravno-zakonodavni
okvir
Pravno-zakonodavni
okvir
Informacioni sistem
Informacioni sistem
