Proizvodnja rasada jagoda

UVOD
Veliki broj ljudi upotrebljava đubriva za đubrenje svojih zasada a da nemaju ni osnovnu informaciju kakve će efekte postići ovom agrotehničkom merom. Pre đubrenja je, naravno, potrebno ispitati hemiski sastav zemljišta da bi na osnovu rezultata mogli da odredimo norme đubrenja prema zahtevima pojedinih kultura.
Kvalitet plodova, njihova boja, ukus, veličina, čvrstoća i dr. su sortne osobine. Na pomenuta svojstva utiču i ekološki činioci a posebno agrotehničke mere, među kojima treba istaći uticaj đubrenja. Zavisno od primenjenih doza i odnosa pojedinih đubriva ona mogu da poboljšaju ili u slučaju njihove nestručne primene da pogoršaju kvalitet plodova. Od neophodnih elemenata na kvalitet plodova u ratarskim kulturama u najvećoj meri utiču: azot, kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum i bakar. Njihov nedostatak ili suvišak može veoma nepovoljno da se odrazi na kvalitet plodova. Savremeni koncept proizvodnje hrane i održivi razvoj proizveo je radikalne promene u svetskoj poljoprivredi, gde visoka ulaganja, uzmiču pred znanjem, a
kojem je cilj veća ekološka delotvornost poljoprivrede. Konvencionalna (standardna) poljoprivreda je uzrokovala niz poremećaja u životnoj sredini, kao što su oštećenja i nestanak prirodnih biotopa, narušeni krajolik, povlačenje i nestanak divljači, smanjenje broja biljnih vrsta, zagađenje vode nitratima i pesticidima, degradacija poljoprivrednog zemljišta i sl.

ĐUBRENJE I ĐUBRIVA

ĐUBRENJE

Đubrenje je neophodna operacija i u organskoj biljnoj proizvodnji koja iziskuje znacajna finansijska ulaganja. Da bi ulaganja bila opravdana, bez  smanjenja efekata na prinose i kvalitet gajenih biljaka, te bez ugrožavanja čovekove okoline, neophodno je djubrenje sprovoditi na adekvatan nacin.oznavanje kako i koliko upotrebiti hraniva pri uzgoju pojedinih vrsta je
osnovna pretpostavka uspešne i rentabilne proizvodnje. Mnoga naučna i stručnasaznanja, te iskustva poljoprivrednih proizvodjača u ovom segmentu su otkrila kako se biljke hrane i šta uzimaju iz zemljišta, a šta iz vazduha. Na bazi takvih saznanja definisane su metode (biološke i hemijske) za utvrdivanje potreba za djubrenjem.

Biološke metode

Osnova bioloških metoda za utvrdjivanje potreba u djubrenju je korištenje biljaka i mikroorganizama. Neke metode se baziraju na reakcijama biljaka i mikroorganizama na kolicinu biljnih hraniva, dok druge, uz ove, koriste i hemijska ispitivanja biljnih tkiva.