SEMINARSKI RAD
Iz predmeta:Opšta andragogija
TEMA: RAZLIKE IZMEDJU DECE I
ODRASLIH U SITUACIJI UČENJA -
KOGNITIVNA PERSPEKITVA
Mentor: Miomir Despotović
Student: Katarina Petrović
Broj indeksa: AN 12/4
Beograd, 2013. god
Potvrđujem da su izvori koje sam koristio/la prilikom izrade eseja navdeni u tekstu eseja
kao i u spisku literature i da je ostatak rada moj lični tekst. Dužina eseja ne prelazi
granicu od 2 500 reči.
2
1. UVOD
Proces učenja kod individue jasno dovodi do promena koje podrazumevaju promene u
mentalnom (unutrašnjem) ili spoljašnjem ponašanju (motorno učenje, veštine). Proces
učenja ostavlja tragove u mozgu koji se prepozanju kao iskustva ličnosti, što je
karakteristično za sve individue podvrgnute procesu učenja. Ono što je različito kod
svake individue kada je učenje u pitanju jeste koliko će naučeno dugo da traje i to varira
u zavisnosti od toga da li su u pitanju deca ili odrasli, i od namere učenja.
Sam proces učenja baziran je na pamćenju odredjenih relevantnih činjenica o predmetu
učenja, tj. O gradivu na koje se učenje odnosi. Upravo to dovodi do razlikovanja
kratkotrajnog i dugotrajnog učenja kao razlikovanja kratkoročnog i dugoročnog
pmaćenja.
1
U praksi postoji veliki broj različitih vidova učenja, ali gledano sa aspetka dece i odraslih
ona su različito doživljavana. Ali se ponekad dešava da i odrasli i deca učenje
doživljavaju isto. „U jednom istraživanju je otkriveno da i mladi i odrasli vide učenje kao
rešavanje problema i kao memorisanje.“ (Bereiter, C. and Scardamalia, M. 1909).
"Najveća razlika između odraslih i dece je u tome da su odrasli više zarobljeni
shvatanjem učenja kao puta ka ostvarenju predominantnog cilja, dok se deca više
fokusiraju na aktivnost učenja nego li na rezultate učenja"(Claxton, G.; 1996).
Ovde jasno vidimo da je u pitanju motivacija za učenje koja je daleko različita kod dece i
kod odraslih. Kako bi se mogla razumeti kongitivna perspektiva učenja potrebno je reći
da je kognicija – saznanje po svojoj suštini odredjeni proces sa čijim odvijanjem
individua dolazi u posed i shvata svoje okruženje, i spoznaje u sebi znanje koje proces
učenja donosi, a koji se odvija se kroz opažanje, pamćenje, učenje, imaginaciju, otkrića,
mišljenje, suđenje, upotrebu jezika i druge psihološke procese. Kada se govori o
kongitivnoj perspektivi učenja samo saznanje nemoguće je odvojiti od ostalih dimenzija
1
Članak Radmila Grujičić : http://www.psihologija.autentik.net
4
