Slobodno vreme mladih

Uvod

Način provođenja slobodnog vremena je jedna od određujućih karakteristika stila života mladih a, kada su srednjoškolci u pitanju, upravo u tim sekvencama dana mladi dobijaju slobodan prostor za lični (i grupni) izbor. Tek kada pritisak odraslih popusti, kada se zaustave svakodnevne rutine, mladi imaju priliku da pokušaju da otkriju ko su oni zaista, šta i koga vole ili ne vole, šta žele da postanu. Za mlade, gotovo da nema važnijeg vremena od slobodnog vremena.
Pojedini autori vide slobodno vreme kao proizvod postindustrijske ere i navode da su i mladi upravo njen produkt, tvrdeći da se mladost i ponašanje mladih gotovo u potpunosti mogu definisati vremenom oslobođenim od obaveza. Prema jednom, nešto drugačijem, stanovištu način na koji pojedine potkulturne grupe mladih provode slobodno vreme pod velikim je uticajem životnih stilova odraslih predstavnika određene društvene zajednice. Tako se može reći da se preko slobodnog vremena mladi približavaju svetu odraslih.
Jedan od najvažnijih zahteva današnjeg vremena je kako da tradicionalnu nastavu i školsku organizaciju osmisliti da učenici požele da aktivno učestvuju u procesu svog vaspitanja i obrazovanja. Većina praktičara i teoretičara pedagogije nastoji da tradicionalnoj školi da novi izgled i pristup kako metodički i principijalno tako i šire, kako bi se potpomoglo učenje. Na žalost u svemu tome postoje određena ograničenja. Menjanje škole predstavlja dug i mukotrpan proces i zahteva angažovanje svih učesnika vaspitno obrazovnog procesa.
Slobodno vreme u školi gubi smisao ako se na nov način ne bude organizovalo. Aktivno učešće učenika i nastavnika u organizovanom slobodnom vremenu zavisiće, pre svega, od motivacije nastavnika kao ljudskog faktora i načina raspolaganja resursima kao što su prostor, vreme i oprema u školi.
Iz dosadašnje prakse naše škole i iskustava razvijenih zemalja može se zaključiti da je slobodno vreme:
• Faktor emancipacije učenikove ličnosti
• Uslovi za rekreaciju i odmor
• Mogućnost za socijalizaciju i humanizaciju učenikove ličnosti
• Slobodno vreme u funkciji samovrednovanja i samoidentifikacije učenika (Đorđeviđ, D.:2003,43).
Pojam slobodnog vremena
Slobodno vreme je pojava koja je u naučnim krugovima postala veoma interesantna šezdesetih godina dvadesetog veka kao pojava koja značajno utiče na promene u životnom stilu. Jedan od prvih mislilaca, koji je u okviru svojih teorijskih i empirijskih istraživanja obuhvatio oblast slobodnog vremena i svojom koncepcijom uticao na mišljenje mnogih drugih kako marksističke tako i građanske orijentacije, je Karl Marks. Za Marksa slobodno vreme podrazumeva „vreme za slobodni razvitak“ (Marks,K. 1974 : 274) individua, njihovih duhofnih i fizičkih snaga i sposobnosti. Razvijanje kapitala, prema Marksovom mišljenju, doprinosi stvaranju pretpostavki da se radno vreme redukuje i stvore uslovi za nastajanje većeg slobodnog vremena. Marksovo shvatanje je u velikoj meri uticalo i na shvatanje naših teoretičara i kao orjentir i kao materijal za kritiku.
Analizom različitih shvatanja slobodnog vremena može se reći za slobodno vreme:
• Da je društveno uslovljen fenomen, kako istorijski tako i klasno, uslovljen je ekonomski, kulturno, naučno-tehnički i slično
• Da predstavlja integralni deo čovekovog vremena, zahvaljujući čijim aktivnostima čovek stvara, razvija i određuje svoju suštinu, radnu i individualnu.
• Da je vrednosno obojeno,što naročito dolazi do izražaja kroz razne aktivnosti u slobodnom vremenu
• Da pretpostavlja (relativnu) slobodu izbora (Kačavenda-Radić, N. 1986).
Slobodno vreme ima tri važne funkcije: odmor (rekuperacija), zabava i razonoda, razvoj ličnosti (Dumazedier, 1967, prema Ilišin, 2002). Kroz slobodno vreme odvija se značajan deo socijalizacije mladih – deo koji ih približava njima samima ali i društvu u kome žive. Pod organizovanim slobodnim vremenom se najčešće podrazumeva vreme u koje nije ispunjeno aktivnostima škole i nastave. Pregled interesovanja dece kod korišćenja slobodnog vremena navodi na sledeće zaključke:
• Prvi rang zauzimaju aktivno-rekreativni sadržaji
• Zatim pokazuju interesovanje za pasivni odmor
• Estetsko-umetničke aktivnosti
• Humanitarne aktivnosti (Ješić,D., 2001, 72)
U dosadašnjim istraživanjima slobodnog vremena preovlađuju ona koja akcenat stavljaju na pojedine aktivnosti mladih tokom slobodnog vremena i posmatraju njihovu učestalost. Ukoliko postoji kategorizacija, ona uglavnom nije dobijena empirijskim putem nego je teorijski zasnovana i služi kao okvir za interpretaciju podataka. Tako se u nekim istraživanjima slobodno vreme posmatra zavisno od toga da li je provedeno aktivno ili pasivno, da li su vršnjaci ili odrasli ti koji usmeravaju aktivnost, koje aktivnosti su prisutne, koje kompetence mladi angažuju baveći se određenim aktivnostima.