Šteta duvanskog dima

1.Uvod

Duvan je smrtonosan u svakom svom obliku i bilo kojoj prikrivenoj formi u kojoj se prodaje. Cigarete, cigare, lule, nargile ili bidi, duvan za žvakanje ili sisanje na sličan način ugrožavaju one koji ih koriste i izazivaju slične posledice po zdravlje .
Potpuna i tačna informacija o sastojcima duvanskih proizvoda, stvaranju toksičnih materija i zdravstvenim posledicama na mnogim je duvanskim proizvodima nepotpuna. Duvanski dim u okolini potiče od izdahnutog dima osobe koja puši (glavni tok duvanskog dima) i od duvanskog dima koji se širi od same zapaljene cigarete (bočni tok duvanskog dima), koji je toksičniji od dima izdahnutog iz pluća.
Duvanski dim sadrži više od 7000 hemijskih materija, stotine su toksične, više od 70 njih su dokazane ili potencijalne kancerogene materije, a mnoge su snažni iritansi.

Iako legalno prihvaüen u gotovo svim dråavama sveta duvan spada u jedan od najveüih otrova koje čovek svesno unosi u svoj organizam pritom ugroåavajuüi kako svoje zdravlje tako i zdravlje ljudi oko sebe. Veliki problem puãenja je i to ãto mladi sve ranije i ranije poþinju sa konzumiranjem duvana, ne shvatajuüi njegove loãe strane kao ãto je njegova štetnost po njihov organizam . Nikotin je obavezni sastojak duvana i direktno je odgovoran je za nastanak zavisnosti.
2. Raširenost pušenja

U svetu puši oko 1,3 milijarde ljudi, od toga: milijard amuškaraca I oko 300 hiljada ženskog pola. Poslednjih tridesetak godina u razvijenim zemljama sveta smanjuje se broj pušača. Na pušenje i pušače gleda se sa prezrenjem, odnosno kao i na ljude niže klase. U SAD više od 80 miliona pušača prestalo je sa pušenjem. Istovremeno, svetska duvanska industrija povećava proizvodnju za 2-3% godišnje, jer je pronašla tržišta u zemljama «trećeg sveta» i tako perfidnim reklamama, nagradama i sponzorstvima svega i svačega agresivno osvaja svet. U poslednjih 10 godina krize svi pozitivni efekti su anulirani i ponovo se broj pušača drastično povećao, tako da smo sa devetog mesta u svetu dospeli na PETO. U Evropi smo treći, odmah posle Grčke i Turske. Po broju žena pušača, verovatno ćemo brzo zauzeti prvo mesto ispred Švedske I Danske. Posebno zabrinjava porast novoregistrovanih pušača u mladoj populaciji. Svakog meseca u organizmu naših sugrađana zaostanu otrovni produkti više od 1600 tona duvana.