Strategijski menadžment

Upravljanje je proces planirranja, organizovanja , vodjenja i kontrole svih clanova organizacije i kosriscenje svih organizacionih resursa rada ostvarivanja postavljenih organizacionih ciljeva. Ovako izrazena slozenost aktivnosti upravljanja uslovljena je slozenoscu organizacione strukture preduzeca, koji obuhvata veci broj elemenata medjusobno povezanih vertikalno I horizontalno. Zato je uspedno funkcionisanje preduzeca uslovljeno skladnim povezivanjem. svih elemenata njegove organizacione strukture i usmeravanjem na ostvarivanje planiranih ciljeva utvrdjenih upravljackim aktivnostima njegovog menadzmenta
U odnosu na stepenen nadleznosti u procesu odlucivanja I odgovornosti za ostvarivanje ciljeva preduzeca, teorija I praksa menadzmenta razlikuju tri osnovne varijante upravljackih aktivnosti:
• Strategijski menadzment
• Operativni menadzment i
• Menadzment polsovnih podrucja
Navedene varijante razlikuju se po obimu I slozenosti odlucivanja o ciljevima, nacinu koorfinacije I kontrole poslovanja, kao I po hijerarhijskom polozaju menadzera u sistemu menadzmenta.
Strategijski menadzment je nova naučna disciplina, koja se javlja kao potreba usled povećanja turbulentnosti i kompleksnosti sredine. Pod njime se podrazumeva kontinualan proces stalnog prilagođavanja preduzeća promenljivoj okolini, u kome okolina vrši permanentan uticaj na preduzeće, a samo preduzeće, takođe, vrši određen uticaj na okolinu u kojoj se nalazi i kojoj se prilagodjava.
Počeci strategijskog menadžmenta javljaju se još 1950. godine, kada su fondacija Ford i korporacija Cornegie finansirale školu za biznis.
Strategijski menadžment se razvijao pod uticajem različitih naučnih disciplina kao što su:

• biologija (teorije evolucije i revolucije)
• ekonomija (posebno se ističu Schumpeter i Chamberlin i perspektive industrijske organizacione teorije)
• teorije kontigencije,koje su takođe omogućile korisne radove za analizu strateshkog menadžmenta

Strategijski menadžment je izazov, jer je to mnogo više od jednostavnog postavljanja ciljeva i od zahteva zaposlenima da ih dostignu. Misija i ciljevi se određuju u skladu s spoljnim okruzenjem, tj. šansama i pretnjama, i sa unutrašnjim snagama i slabostima. Ciljevi predstavljaju ono što se želi postići, ali ne prikazuju način “kako”. Na ovo pitanje odgovor daje strategija.