Ugovori robnog prometa

Opšti pojam
Sama reč “osiguranje” na raznim jezicima pored svog privrednog, pravnog ili tehničkog značenja ima i šire, opšte značenje koje već i po svom etiološkom smislu označava pojam siguranosti, poverenja u nešto, zaštitu, obezbeđenje, zajamčenost. Ovo opšte značenje reči u stvari sasvim dobro označava svrhu osiguranja koje se zapravo i sastoji u pružanju neke sigurnosti. O kakvoj se sigurnosti radi, kome je ona potrebna i na koji način se obezbeđuje? Čoveku su oduvek pretile razne opasnosti koje su ugoržavale njegov opstanak preteći da unište ili povrede njegov život, zdravlje ili imovinu. On je sa njima neprekidno morao da se bori i da organizuje nekakvu zaštitu. Razni oblici zaštite koje je pronalazio morali su stalno da se usavršavaju, jer su nastajale i nove opasnosti. Pored potrebe da se zaštite sopstvena dobra od elementarnih sila ili tuđih radnji, javlja se i potreba zaštite od posledica sopstvene aktivnosti kojom se može naneti šteta tuđim dobrima, ili, čak i svojim dobrima. sigurno je da pojedinac sopstvenim snagama nije bio u stanju da obezbedi ovu zaštitu. Otuda se vrlo rano javila ideja organizovanja zaštite putem zajednice u kojoj će pojedinci, ugroženi istom opasnošću, svojim doprinosima obezbediti naknadu onome od njih koga opasnost pogodi. Drugim rečima, olakšaće svoj položaj time što će rizik podeliti na više lica koja će zajednički snostiti njegove posledice. Realizovanje ove ideje prešlo je dug put i konačno je moralo da se pojavi lice koje je sposobno da organizuje raspodelu rizika, tj. da bude posrednik između mnoštva učesnika rizične zajednice, preko koga će se prikupljati sredstva potrebna za pokriće štetnih posledica koje nastanu nekome od njih. Tako je došlo do pojave osiguravača i delatnosti osiguranja. Osiguranje je zatim stalno usavršavano da bi što bolje ostvarilo svoj cilj. Ali, iako osnovni cilj osiguranja i dalje ostaje pokrivanje rizika putem zajednice ugroženih pojedinaca, značaj osiguranja danas znatno premaša ovu svrhu i ukazuje na višestruku ulogu koju ono ima u savremenom životu. Osiguranje danas više ne služi samo zaštiti inetersa pojedinaca koji se osiguravaju nego često i inateresima trećih lica koja ne učestvuju u stvaranju zajedničkog fonda. Ali, i više od toga. Osiguranje je od značaja i za čitavu društvenu zajednicu i to sa raznih stanovišta: u ekonomskom pogledu, u socijalnom, itd. Ono, po nekima, prerasta po svom značaju privatni posao, i postaje jedna vrsta javne službe. Najzad, zapaženja je i njegova međunarodan uloga (naročito u pogledu reosiguranja).

Zaštita osiguranika

Osiguranjem se danas može obezbediti počev od egzistencije bližnjih u slučaju najtežeg gubitka – smrti ili trajnog gubitka radne sposobnosti, pa do naknade putnih troškova i troškova boravka za vreme kišnih dana na godišnjem odmoru. Zahvaljujući mogućnostima osiguranja čovek više ne mora da se bespomoćno prepusti sudbini gledajući kako požar, poplava, grad ili možda krađa, razbojništvo, bespovratno odnose njegovu imovinu, ili, još gore, odnose ljudske živote, ostavljajući njegovu porodicu bez sredstava za život. Naročito imajući u vidu nameru obezbeđenja drugih lica, mnogi u zaključenju osiguranja ne vide samo akt jednog razumnog pojedinca koji sa odgovornošću vodi svoje ekonomske poslove, nego, takođe, i ispunjenje jedne moralne dužnosti, akt čoveka svesnog svojih odgovornosti. Takođe je tačno zapaženo da osiguranje utiče i na povećanje slobode i nezavisnosti čoveka. Slobode pre svega od straha u pogledu štetnih posledica svojih aktivnosti kojih se čovek ipak ne može odreći, jer su korisne. Osim toga, način na koji su izvesne vrste osiguranja organizovane – naročito kod osiguranja života, čini da osiguranje predstavlja jednu vrstu štednje veoma pogodne za osiguranika: on može i pre nastupanja osiguranog slučaja dobiti akontaciju osigurane sume, založiti polisu osiguranja, zahtevati isplatu otkupne vrednosti polise, učestvovati u tehničkom dobitku koji osiguravač ostvari, itd. Van ovoga, zaključeno osiguranje je često sredstvo za dobijanje kredita za osiguranika (banka, na primer zahteva od tražioca kredita za kupovinu motornog vozila zaključeno osiguranje tog budućeg vozila). Za poverioca koji nije dobio druge garancije može biti dovoljna zaloga zaključenog osiguranja života od strane dužnika u njegovu (poveriočevu) korist a na iznos zajma.

Zaštita trećih lica.
Postoji jaka težnja u modernom pravu da se obezbedi zaštita određenom krugu lica koja su izložena izvesnim rizicima nastalim kao neminovne posledice opšteg napretka. To su lica koja bez ikakve svoje krivice mogu pretrpeti štetu na svojoj ličnosti ili imovini prilikom prilikom pevoza u javnom saobraćaju, ili, prevozeći se vozilima svog preduzeća od mesta stanovanja na posao i obratno; zatim, u ovaj krug lica ulaze svi oni koji mogu biti povređeni od nekog motornog vozila ili vazduhoplova. Veliki interes zajednice da obezbedi nakandu ovako prouzrokovane štete ogleda se u intervenciji države koja propisuje obavezna osiguranja od odgovornosti svih lica koja koriste navedena opasna sredstva.