Uloga i znacaj zaposlenih u usluznim organizacijama

1.Uvod

Pod uslužnim delatnostima podrazumevamo rad avionskih kompanija, hotela, rent-a-car kompanija, frizera, kozmetičara, i drugih obrtnika, osoblja za nadzor i kontrolu, advokata, inžinjera, lekara, programera i konzultanata. Većina ponuda na tržištu sastoji se od kombinacije proizvoda i usluge, teško možemo razlikovati čistu uslugu i čisti proizvod na današnjem razvijenom i kompleksnom tržištu.
Jedan od osnovnih trendova na tržištu poslednjih godina je eksponencijalni porast usluga. Razlog tome možemo tražiti u opšteno većem standardu, barem u Evropskoj uniji i SAD-u, porastu slobodnog vremena, i porastu broja proizvoda koji uza sebe vežu uslugu tzv. uslugu pre i pose prodaje. SAD je danas zemlja broj jedan u području usluga – udeo usluga u vrednosti društvenog bruto proizvoda iznosi 74%, a ukupno 79% zaposlenih ljudi radi u uslužnom sektoru, s tendencijom porasta u narednih deset godina na 90% zaposlenih. Kako se ekonomija zemlje i sveta uopšteno povećava tako se povećava i deo usluga u globalnoj privredi. Privreda SAD-a sadrži razmeru70 : 30 u korist uslužnog sektora. Usluge rastu brže nego celokupna svetska privreda, one sačinjavaju četvrtinu vrednosti ukupne međunarodne razmene.
Uslužne delatnosti se uveliko razlikuju jedna od druge. Usluge nude vladine organizacije – sudovi, zavodi za zapošljavanje, zdravstvo, prosveta, pošte, neprofitne organizacije – muzeji, dobrotvorne organizacije, crkve i slično, i veliki broj poslovnih organizacija poput vazdušnih kompanija, banaka, hotela, osiguravajućih društava, konzultantskih firmi i dr.
Osnovni cilj svakog privrednog subjekta je da prodajom svojih proizvoda i/ili usluga vrate uvećana uložena novčana sredstva. Distribucija (kanali prodaje) kao elemenat menadžmenta takođe mora da se unapređuje i prilagođava postavljenim ciljevima preduzeća, Posebno ako se zna da se preko kanala realizuje prodaja saobraćajnih usluga i meri uspešnost proizvodnje saobraćajnih usluga konkretnog preduzeća, odnosno uspešnost definisanja i realizovanja marketing miksa.
2.Tržište usluga u Republici Srbiji

Društvo prolazi kroz fazu svojevrsne “revolucije uslužnih delatnosti” naročito od kraja prošlog veka. Ovo se je naročito vidljivo ukoliko se posmatra:
– razvoj pojedinih uslužnih delatnosti i diversifikacija ponude (širenje spektra usluga i rad; nje novih tipova, u skladu sa potrebama potrošača i poslovnih subjekata),
– uticaj uslužnog sektora na razvoj ekonomije,
– uticaj uslužnog sektora na poboljšanje kvaliteta života, i
– korelacija razvoja uslužnih delatnosti sa zaposlenošću.
Faktora koji doprinose ekspanziji usluga i uslužnih delatnosti ima dosta.
Dug period opšteg prosperiteta posle II svetskog rata doveo je do značajanog povećanja dohotka rasta životnog standarda stanovništva, što je naravno uticalo i na rast učešća izdvajanja za usluge kućnom budžetu potrošača.
Takođe, je došlo i do velikih promena u stilu života ljudi. Težnja za kvalitetnijim životom i hedonizam potrošača značajno je uticao na porast uloge usluga. Ovde se pre svega misli na aktivno korišćenje slobodnog vremena. Promena stila života ljudi uticala je i na povećanje tražnje za putovanjima, obrazovanjem, rekreacijom i zabavom što je bio dodatni impuls povećanju tražnje za uslugama.
Promene u porodici i u odnosima između polova, još jedan su od faktora razvoja uslužni sektora. Ravnopravnost polova, pre svega u pogledu zapošljavanja, ali i u raznim aktivnostima, uticala je i na promene u sistemu potrošnje. Sve je manje tradicionalnih porodica, a sve više porodica u kojima oba supružnika rade, čak i deca. To pruža slobodan prostor za uslužne organizacije koje pomažu u obavljanju raznih poslova, jer uloga žene se menja, tako da ona sve više “izlazi” iz kuće i kućnih poslova. Moderna poslovna žena tako sada ima potrebu za čitavim nizom usluga (povezanih sa kućnim poslovima, održavanjem zdravlja i lepog izgleda, aktivnin trošenjem slobodnog vremena itd.). U isto vreme raste i broj porodica gde samo jedan roditelj brine o deci. To zahteva značajnu pomoć sa strane u pogledu ishrane, održavanja stana, odgajanja dece i sl. Ovome treba dodati i podatak da je sve više ljudi koji žive samostalno (samci) pojavljuju se kao domaćinstvo.