Upravljanje rizicima

Uvod

Upravljanje rizikom je disciplina koja se ubrzano razvija i mnogo je različitih gledišta o upravljanu rizikom i opisa onoga što upravljanje rizikom uključuje, kako bi se trebalo provoditi i čemu služi. Potreban je određeni oblik standarda kako bi se osiguralo postojanje:

• usuglašene terminologije koja se odnosi na korišcene reči
• usuglašenog procesa kojim se upravljanje rizikom može provesti
• usuglašene organizacijske strukture za upravljanje rizikom
• usuglašenog cilja upravljanja rizikom

Važno je napomenuti da standard uvažava postojanje kako pozitivnih tako i negativnih aspekata rizika. Upravljanje rizikom nije namenjeno samo korporacijama i javnim ustanovama, već se može primeniti kod svake, bilo dugoročne ili kratkoročne aktivnosti. Prednosti i prilike trebalo bi posmatrati ne samo u kontekstu same aktivnosti, već i u odnosu na različite tipove nosioca interesa u preduzeću na koje može uticati.

Mnogi su načini postizanja ciljeva upravljanja rizikom i bilo bi nemoguće pokušati ih prikazati u jednom dokumentu. Iz tog razloga nije nikad ni postojala namera da se napravi preskriptivni standard koji bi doveo do  ustanovljavanja procesa koji se može službeno priznati. Ispunjavanjem različitih sastavnica ovog standarda, iako na različite načine, organizacije će biti u prilici izveštavati da su usklađene sa standardom. Standard predstavlja najbolje prakse s kojima se organizacije mogu upoređivati.

Rizik

Rizik se može definirati kao kombinacija verovatnoće javljanja nekog događaja i njegovih posledica. U svim tipovima preduzetništva postoji potencijal za događaje i posledice koji čine prilike za proboj (pozitivni aspekt) i pretnje uspehu (negativni aspekt). Upravljanje rizikom se sve češće prepoznaje kao teorija koja uključuje kako pozitivne, tako i negativne aspekte rizika. Skladno tome, ovaj standard razmatra rizik iz obe perspektive. Na području sigurnosti posledice se uopšteno prepoznaju kao isključivo negativne pa je prema tome i upravljanje sigurnosnim rizikom usresredjeno na sprečavanje i ublažavanje štete.

Upravljanje rizikom

Upravljanje rizikom je centralni deo strateškog menadžmenta svake organizacije. To je proces kojim organizacije metodički vode računa o rizicima povezanim s njihovim aktivnostima, s ciljem postizanja kontinuiranog proboja kako unutar svake pojedinacne aktivnosti tako i u celokupnom portfelju aktivnosti. Središte dobrog upravljanja rizikom je identificiranje tih rizika i postupanje s njima. Njegov je cilj dodati maksimalnu održivu vrednost svim aktivnostima organizacije. Dobar proces upravljanja rizikom sastoji se u prikupljanju i organizaciji informacija potrebnih za razumevanje potencijalnih pozitivnih i negativnih aspekata svih onih činilaca koji mogu uticati na organizaciju. Takav proces povećava verovatnoću uspeha i smanjuje kako verovatnoću neuspeha, tako i neizvesnost oko postizanja sveukupnih ciljeva organizacije.

Upravljanje rizikom trebalo bi biti kontinuirani razvojni proces koji se proteže kroz strategiju organizacije i implementaciju te strategije. Trebalo bi metodički obuhvatiti sve rizike koji okružuju prošle, sadašnje, a posebno buduće aktivnosti organizacije. Moralo bi biti integriran u kulturu organizacije zajedno s delotvornom politikom i programom koji vodi viši menadžment.